Kako sam najavila, u četvrtak, 26.10.2017. u okviru Beogradskog sajma knjiga, bili smo u prilici da prisustvujemo predavanju Noel Dženis-Norton.
Predavanje je organizovao Kreativni centar, a dan ranije publika, roditelji i budući čitaoci imali su priliku da se upoznaju sa Noel u Američkom kutku u Beogradu.
Kako je predavanje organizovano u okviru Sajma knjiga, za mene je to bio dupli razloga da se tog dana zaputim u Beograd. (Jer, knjige, jel’te? Šta više reći?).
Noel Dženis-Norton je nastavnica, pedagog i savetnica za decu s posebnim potrebama, tutor specijalizovan za strategije učenja, direktor škole i predavač u školi roditeljstva. Osnivač je i direktor londonskog Centra za mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo, u kojem se radi s porodicama i organizuju kursevi za roditelje dece svih uzrasta.
Autorka je više priručnika, koje vezuje zajednička filozofija, kako do “mirnijeg, lakšeg, srećnijeg…”.
Ovom prilikom, vezano za predavanje, predstavljen je priručnik “Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo”, prvo izdanje prevedeno na srpski, a zahvaljujući Kreativnom centru.
Dok smo čekali da otpočne predavanje, moram da priznam da me je dojmila Noelina pojava.
Izgleda kao neka super-baka (što i jeste), nekako prirodna, neukočena (ne znam kako drugačije da je opišem), sela je na predviđeno mesto i neobavezno ćaskala sa nas par u prvom redu, čekajući strpljivo početak.
Predavanje je bilo na engleskom jeziku, ali Noelin način izražavanja, korišćenjem jednostavnih primera i rečenica, učinio je da i oni koji možda ti jezikom ne vladaju sjajno bez problema shvate šta je to na šta nas ona upućuju.
Prvo na šta je skrenula pažnju je da njene metode i sve što možemo pročitati u knjigama (ili ko pohađa njena predavanja uživo) ne dovodi do toga da nam roditeljstvo od ovog momenta postane mirno, lako i srećno.
Ukazala je da je to proces, da zaslužuje vežbu i potrebno je vreme, a cilj je da roditeljstvo postane mirnije, lakše, srećnije (a ne mirno, lako i srećno).
U narednih 45 minuta, u jednom, mogu reći, ćaskanju sa prisutnim mamama, dala je uvid kako je utemeljen njen koncept roditeljstva, kao i pojedine metode šta u tim konkretnim situacijama možemo da uradimo.
Na mene je posebno ostavilo utisak što se ne zalaže za danas dosta rasprostranjene teorije o drugovanju sa decom i ispunjavanju svih njihovih želja, već ističe neophodnost razlikovanja detetovih potreba i detetovih želja.
Nekad nešto na šta usmeravamo dete nije za njega prijatno niti mi donosi trenutno zadovoljstvo, ali naše je da ipak sprovedemo ako želimo da je dete zdravo, kao i da odrasta u skladu sa našim sistemom vrednosti.
Stoga, kaže Noel, ovo je proces učenja ne samo deteta da bude više raspoloženo za saradnju, već i naše učenje da promenimo svoje postupke prema njima (a često i sebi).
Predavanje je učinilo da steknete utisak da vas drugi razumeju, jer delite iste muke.
Možda nekome predstavlja problem dete koje ujutru neće da se sprema za školu, a drugome odlazak u krevet, suština je ista.
Treba nam malo više i bolje saradnje sa našom decom.
Na isti način na koji je pričala sa nama, napisala je i gore spomenuti priručnik. Precizni saveti, jasni primeri, primenjive metode.
Stoga ista čini deo moje police knjiga za preporuku.
P.S. Već sam napravila spisak mama kojima će biti pozajmljena.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
