Uvek gledaj srcem, tako je pričao Budimir

Mnogo pre no što nam je ova knjiga došla pod ruke, upoznali smo se sa Nikoletom Novak.

Autorka Priča iz šume i Priča iz Savane, kupila nas je knjigom o tvrdoglavom Laviću, ništa manje tvrdoglavom i ništa manje Lavom, od našeg.

I tako smo se mi upoznali sa Budimirom.

Ustvari, upoznavanje je trajalo više dana.

Ceo prvi dan smo proveli tražeći slike rakuna i činjenice kako žive, šta jedu, da li spavaju zimi,… Sve ih je interesovalo.

Jer da je jedan rakun glavni junak neke knjige, nije mala stvar.

A ovaj to jeste, u romanu “Tako mi je pričao Budimir”.

Neobičan izbor za glavnog junaka jedne knjige, bar smo se mi čudili. Ali nije čudno kad saznate da je autorka po zanimanju veterinar.

Nekako je za očekivati da će njene inspiracije biti mnogo nadahnutije.

Neobično je i ime za jednog rakuna. Ali vremenom saznajete da mu je dato sa razlogom. I to dobrim.

Knjiga opisuje jedno toplo prijateljstvo između devojčice Tare i odbeglog rakuna Budimira.

Jedno drugom pomažu u teškim periodima.

Ona njemu dok pokušava da se vrati kući.

On njoj dok pokušava da, jednostavno, savlada teškoće, života sa razvedenim roditeljima, na meti maltretiranja od strane dečaka iz škole kao i starijeg brata.

Budimir, pravi Buda, uči je zašto je važno strpljenje, kako izbeći sukobe, kako da bolje razume postupke roditelja.

I što je najbitnije, da uvek gleda srcem.

Jer nijedno čulo nije potpuno bez srca.

Moram da priznam da sam na ovo se raspekmezila. Potpuno.

Deo gde Budimir opisuje kako ga je vuk naučio da gleda srcem je toliko emotivan, a prirodan, bez trunke plastičnosti, veštačkog, da dajem opkladu da ne postoji niko ko bi ovo uspeo da pročita bez drhtaja u glasu i suznih očiju.

Sreća, pa imamo prvaka koju sam nagovorila da preuzme da čita, pod izgovorom da malo vežba čitanje.

I nije se tu zaustavila. Ovih dana ju je nosila u boravak nekoliko dana, da čita ponovo. Treći put već.

A vi? Jeste li se već upoznali sa Budimirom?

 

Tekst nastao u saradnji sa Pčelicom.