Uzeo je knjigu u ruke. A onda se desila neverovatna promena!

Svoju prvu knjigu kupila sam negde u 6.razredu osnovne škole. Nedeljama sam onako pasionirano obilazila jednu od dve knjižere u mom mestu, i željno posmatrala knjige na policama.

Isto tako, nedeljama sam odvajala od džeparca za užinu malo po malo, sa ciljem da se domognem baš te knjige.

Tj. njih tri, jer želja je bila “Prohujalo sa vihorom” koju su činile 3 knjige.

Nisam uspela da to i ispunim. Želja da kupim neku svoju knjigu, iako sam tada već pobožno dolazila bar jednom nedeljno u biblioteku, požurila me je da kupim drugi naslov.

“Sever i jug”.

Danas i ona i one prvobitno željene knjige krase moje police.

Kao i mnogi drugi naslovi.

Srednju školu san provela onako kako sam sve to započela – žrtvujući sve što sam mogla, ne bih li kupila još jedan naslov.

Slobodne časove koje su drugi provodili u kafićima, ja sam u obližnjoj knjižari, smišljajući šta ću sledeće.

Bilo je tu svega. Od priholoških naslova (jer svaki adolescent prolazi kroz faze samoispitivanja), preko alternative, istorijskih knjiga, do religijskih naslova.

I ostrašćeno sakupljanje dela Agate Kristi u jednoj, sada zatvorenoj antikvarnoj knjižari.

I tako su sve knjige došle sa mnom u bračnu zajednicu. Tu sam imala sreću da istu delim sa još jednim knjigoljubcem. Iako nam se ne podudaraju u potpunosti “slobodne teme” i ne ceni dovoljno moju Agatu Kristi, čitanju prilazimo sa podjednakom strašću.

Iako malo više gunđa kad vidi novu knjigu u stanu i optužuje me da ih dovlačim, iako nemamo prostora, s obzirom da su nagurane u sve police i raspoložive fioke i kutije po stanu.

Kako verujem da davanje primera ima više značaja od reči i tupljenja, dosta sam smirena jer za našu decu najnormalnija je stvar da tata i mama sede, leže ili hodaju sa jednom knjigom u ruci, po stanu.

U to sam se uverila kad sam čula da je najstarija, na pitanje kupovine nekog poklona, rekla da bi se najviše obradovala – knjizi.

Još kako je isto rekla babi i dedi s kojima sam ja, kao dete im, večito vodila bitke oko kupovine knjiga, ma do meseca sam porasla kao kvasac.

Bed time story. Koliki god da sam knjigoljubac (a ko prati blog, zna to dobro), nekad me baš mrzi da im čitam. Davno smo uveli da, kad već idu ranije u krevet, da zauzvrat imamo naših pola sata maženja i čitanja. Nebitno da li im čitam priču ja ili muž. Jednostavno, važno je koliko pranje zuba pred spavanje – retko preskačemo. Tako ponosno mogu da kažem i da je najstarija ponosni član biblioteke, kao i da je na pitanje baba i deda oko biranja poklona, bez razmišljanja rekla da želi – knjige. Čak i ovaj najmlađi, koji jos ne visi sa lustera (valjda jer su nam visoki plafoni) uspeva da strpljivo isprati, na jednom mestu, bez vrpoljenja i tiho. I čak ima i omiljenu mu knjigu – iz edicije Patrolnih šapa @publikpraktikum (stariji brat doduše nije srećan zbog prisvajanja knjige). Ali, priznajem, nekad mi se stvarno ne da. Više bih ležala u tišini, i u tišini ih grlila. U tišini, bez mog glasa, bez hiljadudvesta pitanja i podpitanja. Čitate li vi vašoj deci? Jel to ritual pred spavanje samo ili je sve sporadično? I ako da, kad ste započeli to? Čekad nestrpljivo odgovore. 👇👇👇

A post shared by Милена Костић (@mamaizmagareceklupe) on Jan 17, 2018 at 1:06pm PST

Pisala sam već kako sam puna entuzijazma dočekala da kupim knjige za malce i da uvedemo čitanje pred spavanje kao ritual.

Međutim, iako se zareknemo, nekad se neke druge stvari ispreče da to i ispunimo.

Baš večeras je moja trogodišnjakinja otplakala turu jer sam morala da preskočim čitanje pred spavanje.

Ono što je bitno je da to treba da bude izuzetak. Na žalost, u većini porodica, bar tako kaže statistika, ovo je više pravilo nego fenomen.

Sa današnjim stilom života, najčešći razlozi zašto se malo čita deci ili sa decom, su prezauzetost (zbog koje veoma malo vremena možemo da odvojimo za jedan na jedan vreme sa detetom) i usmerenost dece ka tehnologiji koja odnosi primat nad knjigama (a lično mislim da pojavom elektronskih čitača, to se još više produbljuje razlika).

Ista tehnika nam je obično izbor jedan za dečiju dosadu, nesvesni koliko knjiga može tu da doprinese.

Povremeno sam nailazila na obaveštenja o organizovanim čitanjima u knjižarama i bibliotekama, sve sa ciljem da se deci omogući da bar povremeno provode vreme tako što će im neko čitati. I možda motivišu roditelji da i sami odvoje vreme za isto.

Pre par dana sam naišla i na vest da je u Novom Sadu pokrenuta inicijativa pod nazivom “Novi Sad čita deci”, a koju ispred Novosadske mreže za decu, pokreće Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija“, a sa ciljem da se podigne svest o značaju čitanja detetu i sa detetom od najranijih dana.

Čitanje i njegov značaj sastavni su deo i UNICEF-ove kampanje “Svaki trenutak je važan”. Toliko je važno.

Kako čitanje knjiga detetu i sa detetom može da utiče na dete, ali i vas?

Čitanje knjiga je veoma važno, u svakom periodu detetovom odrastanja – i za bebe, i dvogodišnjake, i predškolce, i školarce i starije.

Kao bi odvojili vreme da razmišljamo na tu temu, verujem da bi spisak potrajao, jer dobrobiti istog je teško sve pobrojati.

Pa šta bih posebno izdvojila?

1. stvara se posebna vrsta povezanosti između deteta i odrasle osobe koja joj čita. Zato je bitno da oba roditelja budu uključeni u ovaj ritual, podjednako se angažujući. Iako će deca večito upoređivati kako je mama, a kako tata čitali to nešto. Istraživanja ukazuju da je čitanje sa decom nešto što stvara tu povezujuću sponu, čak i kad porastu da ne žele da se maze i grle.
2. čitanje je najlakša priprema za školu. Istraživanja pokazuju da deca kojoj je čitano svaki dan bar 20 minuta, lakše prebrode polazak u školu, kao i da imaju bolju koncentraciju, bolje pamćenje i reprodukciju istog, motivaciju i želju za saznanjima. Takođe, dokazano je da, bez obzira na poreklo, sa što više knjiga odgovarajućih za uzrast deteta, to je veća šansa da više škole završi i ima bolji akademski uspeh (ovo poslednje ću morati mužu da dokumentujem).
3. bolji uspeh u životu. Jedna australijanska studija je dokazala da su deca između 4 i 5 godina starosti kojoj je čitano tri do pet puta nedeljno naprednija 6 meseci u odnosu na svoj uzrast. A ona kojoj je čitano svaki dan, prednjače bar godinu dana od svojih vršnjaka kojima se ne čita.
4. deca se lakše nose sa stresom. Strašno je da se reč “stres” povezuje sa decom, al’ i oni se, često na svakodnevnom nivou, susreću sa istim. Knjige su sjajan način da im pomognu pri nekim promenama (preseljenje, dolazak bebe, polazak u školu,…), strahovima, nepoznanicama (kao što je smrt) itd.
5. doživotna ljubav prema knjigama. Studije ukazuju na to da što ranije započnete čitanje sa decom, to je buduće detetovo interesovanje za isto jače. A takođe i da su knjigoljubci najbolji izbor za zaljubljivanje.

Vredi čitati, zar ne?

 

Tekst nastao u saradnji sa UNICEF Srbija.

Više o kampanji “Svaki trenutak je važan” možete saznati OVDE.