3 razloga zašto deca vole dinosauruse

Uvek me je fasciniralo kako klinac koji se bori sa rečima gde ima slovo “r” i teško zna da kaže, recimo, “stvarno”, bez poteškoća kaže reč “tiranosaurus”.

Kao, recimo, moje dete.

Motivacija je izgleda presudna. Pričajući sa drugim roditeljima lako sam shvatila da ti tiranosaurusi zauzimaju istaknuta mesta kod većine dece.

Kod starije ćerke ta faza nekako nije posebno bila zastupljena. Može se čak reći da sam je ja nesvesno podstakla prilikom pravljenja kostima za maskenbal u vidu dinosaurusa. Danima posle je bila time fascinirana, iako kostim nije bio namenjen njoj no bratu.

Ali zato, iako mlađi od nje 2 godine, brat joj se zaukavao.

Da vi vidite tu fascinaciju kad smo prvom prilikom posetili izložbu replika dinosaurusa!

A tek da vidite moju zaprepašćenost koliko toga o njima je već znao!

Gledaću unazad, čini mi se da mogu da sumiram zašto su klinci toliko fascinirani njima.

• Dinosaurusi su ogromni, strašni i uzbudljivi

Sve što je veliko i strašno je uzbudljivo. I odrasli su na neki način i fascinirani i zaplašeni ajkulama, lavovima, krokodilima, i drugim predatorima. Može li biti fascinantnije gledati kako neko od njih hvata i savladava svoj plen?

Deca su svesna toga, takođe. Ali, za razliku od svih tih životinja koje, teoretski, negde nekad mogu sresti uživo, tu je činjenica da jedan Tiranosaurus Rex više nije tu. Stoga, nije samo strah, već definitivno mogu da dopuste sebi da budu očarani.

Mogu da saznaju šta god žele o njima, da se igraju sa njima, oponašajući ih i da se osećaju bezbedno.

Na neki način, to podseća na fascinacije vampirima, vukodlacima, zombijima. Ali za razliku od tih izmišljenih stvorenja, dinosaurusi jesu postojali.

• Dinosaurusi predstavljaju osobine moći

Jedan dinosaurus kao što je Tiranosaurus Rex oličenje je snage, moći, brzine. Neki drugi može da predstavlja snalažljivost. Tu su i oni koji dugim vratovima hvatajući krošnje pokazuju kako je nekad priroda mudra.

Deca mogu da puste mašti na volju i da se identifikuju sa svim tim osobinama.

Jedan dinosaurus se sigurno ne plaši mraka i čudovišta pod krevetom, zar ne?

• Dinosaurusi imaju stvarno fenomenalne fosile

Šta ovde reći? Jeste li bili u nekom prirodnjačkom muzeju i bili u prilici da vidite neke od fosila?

Ako jeste, znate šta pričam.

Ako niste, zašto niste?

Naravno, da bi ispratili sve, potrebno je da se “dodatno edukujete” uporedo sa decom.

Davno sam našla jedan citat koji kaže:

Kad spojite sve što vam treba – informacije i za vas i za klince, da su prikazane vrlo jasnim jezikom, tako da nema potrebe da budete paleontolog da bi to ispratili, onda to dobijete u vidu knjige Dinosaurusi (izdavač Pčelica), iz edicije Moja prva enciklopedija.

Ilustracije su jednostavno fe-no-me-nal-ne. Priznajem da kad dobijem knjigu ove vrste prvo preletim nasumice kroz nju, da vidim slike. A ove su dopadljive na prvi pogled. Realistične su, divnih boja, a opet, ne “prerealistične” da ne drže pažnju deci.

U knjizi su dati odgovori na glavna pitanja – ko su bili dinosaurusi, kako znamo da su postojali, kao i nekoliko veoma zanimljivoh činjenica o njihovom životu.

Ostatak knjige je prava enciklopedija pojedinačnih vrsta, prikazi njihovog života i glavnih osobina.

Svaku vrstu prati mali segment za strani “za radoznale” i baš taj detalj više može da bude ona informacija koju ćete imati samo vi, a ne i šire mase.

Knjiga je posesivno odvojena u njegovu sobu, iako postoje police gde idu njihove knjige.

Nošena je i u vrtić, i kod drugara, i kod baba i deda, na pokazivanje.

I kao posledicu svega, za rođendan koji mu je skoro bio, dobio je još jednu, istog izdavača.

Da dopuni znanje o dinosaurusima.

Kao da ima šta.

 

Tekst nastao u saradnji sa Pčelicom.