posle

7 stvari koje ne očekujete posle porođaja

O periodu posle porođaja sve više se može čuti i pročitati.

Na neki način, sve to zna i da pomalo uplaši, ali istovremeno verujem da je ipak i olakšanje pročitati da neke stvari koje vas se dešavaju nisu neuobičajene.

I da i druge mame prolaze kroz isto.

Pre prvog porođaja nisam nešto posebno znala o ovom periodu.

Biće krvarenja i biće nadolaženja mleka (te će dojke oteći).

Ne moraš imati neko posebno predznanje da bi ovo i sama zaključila.

Međutim, tokom tog perioda mame se često susretnu sa još nekim promenama.

Gasovi

Ništa toliko ne zbliži cimerke u porodilištu koliko gubljenje srama jer ne možete da kontrolišete gasove.

Šalim se, sram ostaje zauvek.

Uglavnom, rođenje bebe i prolazak kroz porođajni kanal poremeti pokrete creva. Posle porođaja kad se ta peristaltika vraća, odjednom ste prepune gasova.

A baš zbog gore navedenog porođaja, dole mišiće ne možete da kontrolišete.

I eto veoma intimne atmosfere sa nepoznatim ženama u sobi.

Zatvor

Nadovezujući se na gornji problem, ovaj je za nijansu gori.

Nisam jedina kad kažem da je momenat prvog odlaska u wc jedan od najpaklenijih koje prolazite.

Pogotovo ako ste imale epiziotomiju. Em bolno em se bojite da će šavovi popucati.

Dovijanja različitim sirupima, dodacima, hranom da bi sebi pomogli je poluuspešno (otprilike, ako imaš sreće, srećnica si).

Ne mogu da piškim

Ovo je nešto što sam kroz muke iskusila posle drugog porođaja.

Porođaj je bio brz, nagao. Nešto za šta vam drugi redovno kažu “blago tebi”.

Al’ takav porođaj mi je doneo i dodatne muke. Nisam mogla da se nateram da piškim.

Čudno je to – osećate da vam je bešika puna, ali ništa ne možete da uradite da se naterate da je ispraznite.

Tako sam danima morala da se dovijam – stojeći u kadi pod upaljenim tušem.

Vremenom se dovelo u normalu, ali, na žalost, kod nekih žena je potrebna pomoć lekara.

Ne mogu da ne piškim

Možda zvuči čudno da sad na ono prethodno nadovezujem suprotnost, ali posle pet porođaja, ovo je bilo neminovnost.

Ma šta posle pet porođaja? Desilo se to mnogo ranije, a kod nekih mama i posle prvog.

Od težine trudničkog stomaka, dolazi često do spuštanja organa male karlice. A kad tome dodate vaginalni porođaj i veliku bebu, i mišići počnu da odbijaju poslušnost.

Čučnete, kinete, zakašljete se, i gaće mokre.

Kad je lagan problem (a toj kome se dešava sve je no “lagan problem”), Kegelove vežbe reše podosta.

Pod uslovom da ste disciplinovani i redovni.

Što ja baš i nisam.

A kad problem progradira, dočeka vas operacija.

posle

Moja kosa više nije moja

Posle nekoliko meseci savršene kose, ne znam šta je ovo gnezdo na mojoj glavi.

Kosa koja je bila sjajna, bujna, sad je sjajna ali od prekomernog mašćenja.

A bujnost neka dva, tri meseca posle porođaja se svede na “biću ćelava” izdanje.

Gde god pogledate, to dlake stoje.

Najgore kad ih nalazite na bebinoj odeći ili po telu.

Smena hormona, i šta da se radi.

Često, inače, stanje je još gore ako ste malokrvni ili imate problema sa štitnjačom, pa uvek treba i to proveriti.

Otoci

Iako posle porođaja zaostane stomak zbog veličine materice, shvatite prvih dana da nije samo to zaostalo.

Otoci zglobova, pogotovo nogu, znaju da budu baš upečatljivi.

Korigovanje ishrane i kretanje može da pomogne, ali nekad samo treba da strpljivo sačekate da višak vode izbacite iz tela.

Bebi bluz

Gore pomenuta smena hormona zna da nas poremeti potpuno.

Bićemo i srećne, i tužne, i ljute, i ushićene.

I sve manje-više prolazimo kroz to.

Taj bebi bluz nije nekako nešto na šta se pripremiš pre porođaja, bez obzira što čuješ često o tome ili znaš nečije lične priče.

I kad na to sve dodamo umor, nespavanje i bilo koju od gornjih stavki, i sami možete da prepostavite koliko zna da bude teško.

Ali i to prođe. Nekad uz manje i veće ožiljke, nekad uz pomoć trećih lica, ali prođe.

I idemo dalje, dok se suočavamo na našem putu sa drugim izazovima.

 

(naslovna fotografija: Spoma Avramov za Mama Popins)

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 5 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.