Kad je naša najstarija ćerka bila beba, opsesivno sam istraživala knjige za decu. Ipak, između mog detinjstva i njenog rođenja prošlo je nekoliko decenija i želela sam da se upoznam sa tim šta se sad čita.
Kako je njoj prethodio brat od tetke par godina ranije, krišom sam razgledala šta su oni kupovali i čitali.
Jedno od iznenađenja tada koja sam otkrila bile su slikovnice o Maji. Izdavač je Laguna, a sad postoje i dve knjige koje objedinjuju 6 priča.
Da, o onoj Maji uz koju je mnoštvo nas, ali i naših roditelja, odrastalo.
A kako i ne bi, kad je belgijski dvojac, pisac Žilber Delae i ilustrator Marsel Marlije prvu knjigu o Maji objavio davne 1954. godine.
Maja je stoga prava baka već, iako ona u svojim knjigama nikad ne odrasta.
Mada je počela da koristi modernije tehnologije, kao što je fotoaparat, a nekad se čudila letu aviona, ona ostaje ista.
Originalno Maja se zove Martine i knjige su na francuskom jeziku.
Više od 60 avantura u kojima je prate brat Miša, kuca Žuća, maca Mimi i drug Petar, čitaju se na čak 34 jezika i u 52 zemlje.
A koliko je Maja postala “velika” najbolje govori izložba upriličena za Majin 60. rođendan pod nazivom “I love Martine” kao i centar posvećen radu njenog tvorca u u gradu Gentu, u Belgiji a izložene mnogobrojne slikovnice o Maji iz celoga svijeta, slikarski pribor autora, igračke iz 60-ih, makete odabranih scene iz slikovnica i mnogi drugi predmeti Majinog sveta.
U ovim slikovnicama, Maja prolazi kroz mnoge avanture i nestašluke, ponekad uz veštice i divove, ponekad brinući o životinjama i biljkama, pomažući drugima.
Kroz sve njih, provlači se porodica kao glavni oslonac i podrška, mada ni prijatelji ne kaskaju u tome.
Veliki utisak ostaje odnos koji ima sa roditeljima i ostatkom porodice, a koji je zasnovan na poštovanju i bliskosti, nešto što kao roditelji težimo da ostvarimo sa svojom decom.
Priče, ispričane na jedan veoma topli način, praćene su divnim ilustracijama, sa mnoštvom detalja. Na svakoj možete veoma lako prepoznati svaku emociju koja prati priču, nenametljivo, a opet, upečatljivo.
Deci time pomaže da još laganije usvoje priču i njenu poentu.
Ono što me posebno fascinira kod ovih priča je što su te avanture kroz koje prolazi onakve kakve treba da su avanture jednog detinjstva.
Radoznalost, istraživanje, druženje, saosećanje, možda pomalo idealizovano kako treba da izgleda stvarnost, ali nikako lažno, preuveličano kako se možemo susresti u mnoštvu novih knjiga.
Detetu je lako da se poistoveti sa Majom i poželi da bude sastavni deo njene družine.
Priznajem da je želja da se ove priče dopadnu klincima pomalo motivisana nostalgijom.
Al’ opet, to je idealna prilika da se kroz čitanje Majinih priča, uspostavimo još nežniju sponu sa svojom decom i stvarimo uspomene zbog kojih će se i oni sećati Maju sa nostalgijom.
Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
