Ovih dana me muž mrzi. Hrpe kojekakvih kataloga, novina, papira stoje u našoj dnevnoj sobi (i iako ih sklonim u ćošak, nekim čudom se svi saplićemo o to).
I ne samo to. Po celo veče šuškam i šuškam.
A nije da radim neki poseban posao. Samo gužvam te papire i oblikujem ih.
Naime, od kad smo ćerka i ja napravile namirnice za doručak i od kako sam videla novu ideju kod Kriminal Koke, ne mogu da se smirim već moram i to da sprovedem u delo.
Ideja je da dopunimo njihovu kuhinju za igru sa voćem i povrćem (i deo toga da ponesu u vrtiće).
Šta vam je potrebno?
- stare novine, reklame, katalozi
- lepak za tapete
- papirne trake (ono što koristite za zaštitu kad krečite, recimo)
- kuhinjski ubrusi
- akrilne boje, tempere, flomasteri, krep papir,…
A kako se pravi sve ovo?
U pitanju je tzv. papir maše (papir mache) tehnika.
Pair gužvajte i oblikujte što približnije onome što želite da napravite. Zatim sa papirnom trakom delimično pričvrstite, a na kraju na sve to zalepite kuhinjske ubruse pomoću lapka za tapete (slobodno natopite od gore sa četkicom).
Kad se osuši, obojite ili zalepite sloj krep papira u željenoj boji.
Pustite mašti na volju i napravite koje god želite voće i/ili povrće, uz male modifikacije, sve je moguće.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.