Dok se noćas borim sa naletom alergije na ambroziju i ne mogu da spavam (ma šta spavam, ne mogu da dišem), pade mi na pamet da sam ovakve scene nespavanja poslednji put imala u trudnoći.
I razmišljam se, dok ne dam mužu da spava, kako sam ga verovatno izluđivala time i još nekim stvarima u trudnoćama.
Iako je fin pa se nije žalio.
Ili nije hteo da hormonalnu trudnicu dodatno izbacuje iz takta.
Ili su to stvari koje su jednostavno i samu mene nervirale.
1.Hrkanje
Svaka trudnoća mi je započinjala začepljenim nosom i nemogućnošću da normalno dišem.
Toliko sam hrkala da sam sebe budila, ne smem da zamislim kako je mužu bilo.
Testerisanje, cviljenje, uzdasi, ma strava i užas.
A kako je stomak rastao, tako se hrkanje nastavljalo, iako više nije samo nos bio razlog. Već što sam bila kao nasukani kit i borila se za svaki uzdah.
Pogotovo posle obilnije večere (a kako tome odoleti?).
2. Nesanica
Već sam u nekim tekstovima pisala o trudničkoj nesanici. Veći deo tog perioda bih vilenila pola noći, jer, jednostavno, nije bilo šanse da spavam.
Džabe umor, džabe želja za spavanjem, sna ni od korova.
Obično bih u zoru ustajala iz kreveta (a dušek ugiba i škripi) i ostatak noći se šetala po stanu.
To je bilo toliko uobičajeno, da me muž nije ozbiljno shvatio ni kad je pukao vodenjak poslednji put, misleći da samo započinjem još jednu besanu noć.
3. Pričanje o fazama trudnoće
Priznajem da često nisam imala meru u ovome. Pogotovo u prvoj trudnoći.
U želji valjda da mu približim sve kroz šta prolazim, stalno sam mu čitala ili slala mejlom tekstove i članke o fazama trudnoće (dokle smo došli), kolike veličine je sad beba (pogotovo slike koje upoređuju fetus sa voćem i povrćem) i šta je sledeće što će se desiti.
Smorih i sebe , a kamoli njega, verujem.
Na stranu što postoji velika šansa da je u narednim trudnoćama verovatno dosta toga već znao, je l’te.
4. Koliko sam se ugojila?
Danas, kad te stalno bombarduju slikama i tekstovima o “negojenju” svih živih, svaki kilogram više na vagi je težak dvostruko.
Doduše, ja sam nekako gledala i sa zdravstvenog stanovišta, da nekontrolisano nije poželjno, pa sam svakog ponedeljka stajala na vagu.
A onda, opet, obaveštavala muža o napretku.
Kao da je to presudno za njegovo bistvovanje.
Za moj trudničko očigledno jeste.
On nije komentarisao.
5. Slikanje sa trudničkim stomakom
Prijatelji na mojoj facebook listi su znali da negde pred kraj trudnoće dolazi momenat kad će biti objavljena i nova slika nas dvoje i mog trudničkog stomaka.
A kako je istih bilo 4 i na svake 2 godine, beše to pitanje tradicije.
Ulaskom u 9.mesec bi započelo proganjanje muža da se prirpremi za taj posao. I nikakve izgovore nisam dozvoljavala.
Tu, bre, Demi Mur, Klaudija Šifer, Monika Beluči se diče stomacima sa naslovnica magazima.
Pa imaću bar ovakve fotografije da pamtim te perioda.
Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
