Ispao nam je zub. Dobro, nije meni ispao niti je u pitanju množina moje dece.
Ispao je najstarijoj ćerki. Sedmi po redu, mada vas to verovatno ne interesuje.
Zub će, zna se, staviti ispod svog jastuka. Po mogućnosti će ga pridržavati rukom, čisto da oteža posao Zubić Vili.
Tj., meni, je l’te.
Zubić Vila je čudna sorta. Pre trideset i kusur ili nije živela u našim krajevima, pa se doselila sa padom Zida, ili nije uspevala da nađe moju adresu.
Jer za ispadanje zuba se nešto ne sećam da me iko nagrađivao.
Beše nagrada sama po sebi ako me deda ne bi prevario da mi iščupa zub koji se klima, a koji sam znala onako sebično da čuvam i dalje u ustima.
A ni prvi se ne računa, jer je sa nedeljnim burekom završio u mom stomaku.
Sad je ta Zubić Vila odlučila da se doseli ovde.
Ako je niste sami upoznali, čućete obaveštenje o tome od svog deteta kome je drugo dete saopštilo da ga je ona posetila.
Ili su čuli od Pepe Praseta ili Bena i Holi.
A ko ste vi da se njima protivite?
Uglavnom, kad vas dete upozna sa novošću da se ta teta dovukla u naše krajeve, dalje vas upoznaje sa osnovnim parametrima njenog bivstvovanja.
Ispostavi se da je razlog zašto je tu, da po celu noć leti tamo – ‘amo i sakuplja mlečne jadnike koji su poispadali jer su postali mali za vlasnike, a za uzvrat – ostavlja poklone.
Isti ti Pepa, Ben i Holi su nas naučili da je to podrazumevajuće.
Ali, šta je to što Zubić Vila poklanja?
Ako je vaš odgovor – čokoladni novčić – čestitam, vreme vas je pregazilo.
Da, znam za te novčiće. Ustvari, i sama sam na isto dala taj odgovor.
I zarad istog obijala pragove prodavnica i pijaca, čak i u susednoj nam državi (ovde su izgleda Zubić Vile sve pokupovale).
Al’ ispostavilo se da sam strašno staromodna.
(A i stara. Pitajte samo mog starijeg sina šta misli o mom nadolažećem rođendanu.)
Ukoliko vaša Zubić Vila ostavi čokoladni novčić za zubić, bićete službeno obavešteni od korisnika usluge da je ta Zubić Vila bezveze, a možda i pomalo škrta.
Druge Zubić Vile donose nekoliko slatkiša, komada odeće, igračke i novac.
I veoma često, sve to zajedno.
Stvarno sam njima zadivljena.
Ova naša Vila jedva uspe da izvuče grešni zubić iz stiska pod jastukom, i da ubaci novčić, pa se pitam kako bi uspela takvu skalameriju da podbaci pod jastuk, a da srećni dobitnik ne otvori oči i upozna se sa njom jedan na jedan.
Blago toj deci! Izračunajte samo koliko će biti nagrađeni za čak 20 zuba koje će zameniti za poklone.
Ihaj, kako su te Vile darežljive. Prosto me ponekad sramota ove moje koja tako škrto daruje.
I pitam se pitam, da li postoji negde neko zastarevanje slučaja, da podnesem žalbu što je ona moja Vila zabušavala pre trideset i koju.
U pitanju je tu bar tih 19 komada.
Onaj sa burekom ću velikodušno oprostiti.
A možda i onu peticu što je zubarka morala da interveniše.
Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Fenomenalno! I naša je nije darežljiva nešto (ili se meni po običaju čini da se često preteruje)! Prva je bila široke ruke te je ostavila i novčić i parice. Onda je dobio i od bake parice te smo kod Kineza pazarili željeni Kapetan Amerika kostim.
Naivna ja, očekivala sam da će to biti to i da samo za prvi dolazi, ali ispalo je da mora za svaki. Tako da smo nastavili sa novčićima. Jedino naša donese 5 za njega i 1 da da sestri ☺
Ух… Наша Зубић Вила је старије дете преварила на рекреативној – није јој донела ништа, па је мало пољуљала своју веру у њу, а понекад и не донесе поклон исто вече (треба набавити поклон, а три пара очију не скидају поглед са нас маторих), али се некако сналазимо – ситница нека, оне одушевљене, сваки пут 🙂
Ha! Ja sam celu predstavu napravila od toga! (ne nisam letela po sobi u kostimu vile, šta ti pada na pamet). Pisali smo pismo vili da nam ostavi poklon. Ona donela neke u tom trenutku prekopotrebne papuče u zamenu za zub. Ali, avaj, moj klinac je uveče, kad je legao, počeo da plače za svojim zubom i zato što se rastaje. Onda smo pisali pismo i molili vilu da ostavi i zub i poklon. Ali bila sam izričita da vila to donosi samo za prvi zub. Ostali se ne važe.
Moja kćerka je svojevremeno bila biser za sebe,Stavljala je u maramicu ono belo, nezrelo seme lubenice, misleći da će da je zezne! E, a ne da se vila!!!
Preteruju danas roditelji u mnogo čemu! Pa i u ovome!