Kad sam pre par godina prvi put uočila slikovnice sa nalepnicama, bila sam skeptik.
Iskreno, nisu mi se davale pare za nešto što će dete da izlepi (još pogotovo ako to odradi kako mu se ćefne a ne sa smislom) i da više nema šta da radiš sa tom knjigom.
Naravno, glavna premisa je bila u tome da se nalepnice lepe konačno, ne znajući da je predviđeno da se iste mogu mnogo puta odlepiti i zalepiti na drugo mesto.
E, već sa tom činjenicom ove slikovnice su dobile drugačiji položaj u mojim očima i u prvi plan je izbilo vrednovanje šta sve mogu da omoguće detetu dok ih koristi.
Ovo je lista 10 od tih razloga koje sam sumirala.
1.Pinceta hvat
Nalepnice su nezgodne. Treba uhvatiti taj ćošak i lagano odlepiti.
Za dvogodišnjake, ali i starije, ovo je idealna prilika da tako uvežbavaju tzv. pinceta hvat, tj. hvatanje palcem i kažiprstom.
To je jedan od stepenika u razvoju fine motorike, a koji je neophodan za kasnije pravilo držanje olovke.
A nemojmo zanemariti ni šivenje iglom i koncem, a ni buduće gitariste.
2. Koordinisanje obe ruke
Da bi odlepili nalepnicu sa lista, potrebno je da jednom rukom pridržavate isti, dok drugom hvatate ćošak i odlepljujete.
Koordinisanje obe ruke je neophodno za kasnije većinu stvari koje obavljamo.
Npr. da se obučemo i zakopčamo, isečemo hranu, sečemo makazama.
Stoga, ovim malim potezima dete polako ide na tom putu.
3. Jačanje mišića šake
Možda zvuči banalno, ali nije ni najmanje.
Deci treba dosta snage za neke, za nas, obične poslove kao što je zakopčavanje dugmadi, podizanje olovke dok pišu ili boje.
Odlepljivanje nalepnica i njihovo lepljenje omogućava baš to – vežbanje svih tim malih snopova unutar šake.
4. Osećaj prostora
Razmeštanje nalepnica po strana slikovnice pomaže detetu da usvoji osećaj prostora i uočavanje praznog dela.
Sve je to uvertira u pisanje jednog dana, gde će biti neophodno pratiti linije, a zatim i praviti prostor između reči, rečenica i pasusa.
Takođe, nalepnice mogu da pomognu da dete stekne utisak veličine, što opet ima uticaj na pisanje.
5. Senzorno iskustvo
Teksture nalepnica se često razlikuju, pa detetu omogućavaju da čulom dodira usvaja nova senzorna iskustva.
Takođe su po pravilu jakih boja, šarene ili i svetlucave, te su primamljive deci same po sebi.
6. Vizuelno uočavanje
Posmatrajući zadatu stranu, dete treba da uoči koja mu je tačno nalepnica potrebna od ponuđenih, kao i mesto gde je treba zalepiti.
Još jedna stavka potreba za buduće đake, pisanje, čitanje, ali i prostornu orjentaciju.
7. Razlikovanje leve i desne strane
Manjoj deci, a nekad i odraslima, teško je da razlikuju levu i desnu stranu.
Pogotovo ako su od onih koji sa podjednakom veštinom uzimaju olovku u obe ruke, pa ne možete ni sa tim (“desna je kojom držiš olovku”) da im napravite asocijaciju.
Ovde nalepnice možete da iskoristite da zalepite na jednu ruku ili u jednu cipelu, i tako učite dete da je baš to ta desna (ili leva) ruka/noga.
8. Svest o delovima tela
Ugledajući se na prethodni predlog, nalepnice možete iskoristiti i kao metoda učenja delova tela.
Nalepite nalepnice na ruke, noge, leđa, stopala itd. pa pokazivanjem na pojedinačne nalepnice imenujte delove tela.
9. Razvoj govora
Pomalo kao voz sa vagonima, prethodne stavke se nadovezuju i čine da detetu jača govorni aparat.
Knjige sa nalepnicama, ako su tematske, mogu da pomognu u usvajanju novih reči, učenju npr. boja, brojeva, životinja… Sve ono što čini osnovu u podsticanju deteta da progovori.
10. Razvoj krupne motorike
Posle svega pobrojanog, a koje je u suštini bazirano na razvoju fine motorike, potrebno je spomenuti i krupnu.
Nekad je ona teža nekoj deci.
A sve to skakanje, preskakanje, hodanje po liniji, može se olakšati korišćenjem ovakvih rekvizita (npr. polepite nalepnicu na jedno koleno i učite dete da je to noga kojom treba da započne skok).
Tekst nastao u saradnji sa Enco Book.
Koristite li vi slikovnice sa nalepnicama? Kakva su vaša iskustva?
Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa drugima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.