5 koraka na putu ka uspešnom dojenju

Put ka uspešnom dojenju nije ponekad lak.

Dojenje uzimamo kao nešto prirodno i onda to “prirodno” poistovetimo sa “lako”.

Nije.

Postoji mnoštvo okolnosti koje možemo da sretnemo na tom putu i da isto ne bude ni približno lako, već i iritirajuće, bolno, razočaravajuće.

Zvanična statistika UNICEF-a kaže da posle trećeg meseca isključivo doji manje od 13% mama.

I svi oni razlozi i gore pomenute okolnosti se mogu svrstati u dva nedostatka – nedostatak edukacije i izostanak podrške.

Ovde ću pobrojati par koraka kako da ipak ostvarimo bolju priču o dojenju.

1.Edukacija još u trudnoći

Pripremite se na vreme. Nemojte čekati da se porodite i da se susretnete sa nekim nedoumicama.

Moje iskustvo u radu sa mamama kaže da sve te nedoumice (pre)brzo prerastu u probleme.

I to one koji se iskomplikuju.

Na internetu postoji nekoliko verodostojnih izvora informacija koje vam od srca preporučujem.

Neki od njih su: KellyMom (IBCLC), Dr Džek NJumen, Udruženje Roditelj i Udruženje Roda.

Ali, ako ste od starog kova i volite da držite papir u ruci, na našem tržištu postoji i knjiga koja je vredna preporuke. To je knjiga “Put ka uspešnom dojenju” čija je autorka Marija Taraba.

Autorka je inače IBCLC, a što će značiti međunarodno sertifikovana savetnica za dojenje, što joj daje kredibilitet a i iskustvo da napiše knjigu o dojenju.

Ova knjiga, za razliku od nekih domaćih koje možete da nađete kod nas, je napisana precizno, sa jasnim objašnjenjima i upustvima. Tačno ono osnovno šta i kako funkcioniše dojenje, pravi priručnik kome se možete vraćati ako zaškripi.

I, što je najbitnije, nije skup reklama za neka pomoćna sredstva koja su predstavljena kao magično rešenje za sve (inače, postoji Kodeks o reklamiranju zamena za majčino mleko, ali, na žalost, retko ko ga poštuje i tako možete videti u knjigama o dojenju proizvode kojima tu nije mesto).

2. Obratite se za savet onome ko je stručan za dojenje

Verujem da vam možda ovaj deo nije jasan, ali kao medicinar stojim iza toga da se o dojenju jako malo uči tokom školovanja.

Valjda se i tu podrazumeva da je to nešto prirodno i da ide lako.

Međutim, više ni ne krivim ni sistem ni plan i program nastave. Krivim sve koji ne ulože dodatno vreme da se usavrše (a nekad i samo nauče) o ovome.

Kod nas postoji tri vrste savetnica za dojenje.

Jedna vrsta su tzv. vršnjačke savetnice. Nesrećan naziv, kako mi već godinama sugerišu, ali naš jezik nema adekvatan prevod nekoliko vrsta kovanica o dojenju koji poznaje engleski.

Ovo su mame koje su prošle posebne obuke i pored svog ličnog iskustva, prenose osnovna učenja o dojenju, i, pre svega, daju podršku drugim mamama.

Nije svaka mama sa boljim znanjem ili ličnim iskustvom odmah savetnica, imajte to na umu. Iza ovih mama su godine priprema za savetodavni posao.

Kod nas ih možete naći u okviru Udruženja Roditelj i La Leće Lige.

Druga vrsta savetnica su CBS savetnice – opet kovanica, ali to dođu sertifikovane savetnice, neko ko se dodatno obrazovao i može da edukuje i drži konsultacije.

Ako ste i zdravstveni radnik, onda ste sa prethodnim stekli uslove da polažete za međunarodno sertifikovanu savetnicu za dojenje iliti IBCLC.

Pored gore pomenute Marije, u Srbiji smo pre par dana dobili četvrtu IBCLC.

Premalo za sada, ali napredujemo.

3. Okružite se mamama koje su uspešno dojile

Samo razmislite – ako je neka mama imala problem sa dojenjem, a nije uspela da ga reši, ne možete se osloniti na njeno iskustvo i savet.

Jer ona nije uspela da reši problem, a vi želite da ga rešite, zar ne?

Takođe, nekad se desi da mama koja je prestala da doji ima potrebu da opravda to (što uopšte nema potrebe, ali valjda je jače od nas) pa kao podršku nudi opciju “nema veze i da ne uspeš”.

4. Pripremite najbliže unapred šta želite

Uvek na predavanjima i radionicama sugerišem trudnicama da pre porođaja upoznaju okolinu sa svojom odlukom da želite da dojite.

Podučite budućeg bebinog tatu osnovno o dojenju i mogućim krizama (npr. o skokovima u razvoju).

Zašto? Jer bez obzira na znanje, na iskustvo (pa čak i pozitivno) i možda čak petu bebu, možete doći u sumnju da li je sve ok i da nije možda stvarno gladna.

I u tim situacijama, kad je mama neutešna, obično tata (a nekad i baba) ponudi da spremi formulu, misleći da će tako vas smiriti i pomoći vam.

On ne misli ništa loše, naprotiv. Želi da pomogne.

Ali to, tada, nije pomoć. Jedino što to on ne zna, sem ako ga unapred niste pripremili na sve to.

Stoga, objasnite mu da je on onaj stub podrške za dojenje kad nešto zaškripi, kad se jave nedoumice, kad samopouzdanje ljulja.

Možda ne može fizički da doji bebu, ali bodreći na ovaj način mamu, on je glavna podrška za to.

5. Verujte u sebe

Negde sam davno pročitala jedan poster da je dojenje 90% odlučnost, a samo 10% proizvodnja mleka.

Ne znam baš da li bih se složila sa raspodelom postotaka, ali da puno toga zavisi od nas samih, od našeg samopouzdanja da to možemo, da ćemo umeti, da, slažem se.

Ima tu i ono koliko činimo za naš oksitocin, ali da stavimo to po strani.

Bitno je da uđimo u sve to smirene, sa ciljem da dojimo, sa mišlju da je to izvodljivo i da će biti uspešno.

Ukoliko smo uradile prethodne korake – informisale se adekvatnim informacijama, odbacile mitove i zablude, i okružile se ljudima koji su nam i biće nam podrška, naše je samo da mirno plovimo dalje.

 

Tekst je nastao u saradnji sa Kreativnim centrom.

 

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!