Često poželim da budem ona, gala kuvarica, ali isto toliko puta znam da od toga neće biti ništa.
Sa krajem zime, u ovim krajevima je uobičajena praksa tzv. svinjokolj. I tako smo mi postali “zatrpani” iznutricama.
Nemamo neku posebnu naviku što se toga tiče. Džigerica, ako je se ponekad i setimo, veoma nemaštovito prepržena povremeno ispuni naše tanjire, a deci ni toliko.
Ali šta raditi kad dobijete nešto još ređe – svinjsko srce?
Prva reakcija mi je bila da nezahvalno gunđam što mi je to doneto.
Sledeća je bila da guglam tražeći recept (ma, tražeći da li iko to jede uopšte).
I našla sam nekoliko, ali manje-više, sve modifikacija sličnog.
Te, onako okuraženo, oprobah se prvi put u priremi istoga.
Šta vam je potrebno?
- svinjsko srce
- 2 glavice crnog luka
- 1 čen belog luka
- mlevena slatka crvena paprika (mada može da je zameni i neki začin za gulaš)
- sok od paradajza
- neutralna pavlaka za kuvanje
- 2 kocke za supu
- začini po ukusu
I vreme! Potrebno vam je vreme za pripremu ovoga, te ako nemate bar 3 sata na raspolaganju, nemojte taj dan to započinjati.
Srce pripremite tako što ćete ukloniti masnoće i preseći delom, kao cvet.
U sud sipajte litru vode, ubacite kocke za supu i srce. Kuvajte najmanje dva sata na srednjoj vatri. Vode je dovoljno da tek pokrije srce.
Zatim, sitno iseckajte obe vrste luka i na ulju propržite da postane staklast.
Skuvano srce isecite na sitno i dodajte u luk. Dinstajte neko vreme.
Dodajte slatku papriku, bar 1 supenu kašiku, i druge začine ako želite. Pa dodajte oko 2dl soka od paradajza.
Dinstajte tako bar još pola sata, a ako je potrebno, dodajte malo vode.
Kad je pri kraju, sipajte pavlaku za kuvanje i pustite da provri.
Služite uz skuvanu testeninu ili pirinač.
Pišite mi vaše impresije.
Sviđa vam se recept? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.