Kroz NeXTvARnu avanturu

Knjigoljubac sam. Pasionirano i sakupljam knjige, a kako su klinci došli, sve više je i onih namenjenih njima.

Volela bih da zavole čitanje. Iskreno. Pomalo sam isprepadana statistikom koliko se danas malo čita, koliko deca više vole da bulje u TV ili tablete, koliko su su, jednostavno, pasivni.

Ipak, pisala sam već, ne smatram da je danas, kad odrastaju u potpuno drugačijem, pre svega, digitalnom svetu, potrebno zabraniti potpuno to. Jednostavno tako odrastaju, okruženje je takvo, i naše je da se lakše tome prilagodimo, umesto što im branimo.

Naše je da i im pokažemo da sva ta digitalna dostignuće mogu da budu i pozitivnije iskorišćena, za učenje, saznanje, ispunjenje radoznalosti.

Ipak, kad smo dobili na isprobavanje prvu slikovnicu koja je multimedijalna i interaktivna, nije mi bilo svejedno. Stalno smo bombardovani o onim negativnim stranama korišćenja digitalnih uređaja, da, ipak, teško da možeš da si imun potpuno na to.

Iako se trudim. I sama učim uporedo sa njima, pokušavajući da budem dovoljno pripremljena da ih ispratim, ako ne i pomognem u njihovom učenju.

Šta konkretno znači to multimedijalna i interaktivna? Multimedijalna – jer objedinjuje tekst, slike, animacije, video. A interaktivna – da zahteva neko angažovanje, opredeljivanje za neki izbor, za pokretanje animacije, priče itd. Ciljevi jedne ovakve slikovnice su obrazovanje, kreativnost i zabava, i stručnjaci sve više ističu njihovu korist u prvih 8 godina detetovom života, kad se većina intelektualnih sposobnosti razvije.

Ovakva slikovnica je primer tzv. „proširene stvarnosti“ – na engl.  Augmented reality, ili  skraćeno AR, što predstavlja spoj fizičkog (štampane slikovnice) i digitalnog sveta, gde ovi drugi dopunjavaju fizički svet. Dovoljno je da kameru telefona uperite ka onome što vas zanima, a odgovarajući program će uraditi ostatak posla.

Da bi se „pokrenula“ ova slikovnica prvo smo skinuli aplikaciju NeXtvaARo u prodavnici za aplikacije i instalirali na telefone. Da, telefone, množina, jer kako ih ima brojčano koliko ih ima, svako je želeo da bude baš onaj koji je zadužen za čitanje te slikovnice.

Slikovnica se dobija uz 5 Bući Bući sokića, što se, naravno, niko nije bunio od prisutnih. Dobro, onaj mali je hteo da ga popije odmah, ali stariji graknuše na njega da ne dira dok ne očitaju njegovog dinosaurusa.

Kad postavite sokić na odgovarajuće mesto, potražite u meniju odeljak za taj sokić, učitate životinjicu sa pakovanja i krećete u avanturu.

Bilo je malo pipavo u početku. Nisam uspevala da učitam, a onda je najstarija ćerka preuzela i sve odradila za tili čas. Onda smo porodično većali da vidimo zašto je njoj to proradilo, a meni ne.

Shvatili smo da sam ja prebrzo odmicala telefon od sokića, treba sporije, a i da je ona bila okrenuta tako da je sve bolje osvetljeno.

Eto još jednog primera da to mlađe generacije jednostavno imaju u krvotoku, dok mi moramo da prostudiramo upustvo za upotrebu.

Deca su nagađala odgovore na pitanja Sovice Jabukice i imala gomilu pitanja, pa smo često ponavljali učitavanje jer ne bi čuli jedni od drugih šta Ana i Marko treba da rade. Uče o dnevnoj rutini, ishrani, zdravim navikama, o strpljenju, hrabrosti, kreativnosti, osećanjima. Ima delova koji se boje, lepe, broje, što je kod njih izazivalo još veće nestrpljenje da učitamo nov lik sa sokića i dovršimo još jedan zadatak.

Bar je obezbedilo pola sata sloge. Tišinu, doduše, nije, sem prvi put kad smo je listali, kad su sve posmatrali i slušali u šoku. Da, potpunom šoku, a neki i otvorenih usta i očiju.

Pogotovo ovi stariji. Davali su svoje predloge i razvio se pomalo timski rad u rešavanju.

Srednja ćerka je ovo našla kao izgovor da se priljubi uz tatu, uz izgovor da hoće bolje da vidi.

Onaj mlađi,… pa recimo samo da je provodio vreme u pokušajima da sebi prisvoji što više sokića.

Zamalo mu je pošlo za rukom. Zamalo.

Tekst napisan u saradnji sa Next sokovima.