Često koristim knjige za mnoge životne zgode (i nezgode) kao pomoćno sredstvo. Nekad je u pitanju pomoć da prevladamo neku situaciju, a nekad i kad držač za laptop dok pokušavam da balansiram i pišem.
I priznajem, volim kad naiđemo na neku knjigu koja odmah, onako na prvu loptu pokaže neku korist.
Ovakav uvod pravim, jer želim da vam predstavim jedno sjajno izdanje Propolisbooks. U pitanju je knjiga “Vuk koji je ispao iz knjige”, autora Tijeri Roberehta.
U Zojinoj sobi je gužva na policama sa knjigama, Vuk, strašni, crni. crnji od noći je tako ispao iz svoje knjige. I našao se u nepoznatoj sobi gde vreba neko strašniji od njega – jedan mačak.
Vuk pokušava da nađe rešenje i pobegne od mačke tako što ide od knjige do knjige, ali je tamo nepoželjan. Suočava se sa neprihvatanjem i odbacivanjem. Sve dok u jednoj knjizi ne su sretne jednu devojčicu sa crvenom kapuljačom kojoj je potreban.
Prateći vuka kroz njegove nevolje, možemo se lako poistovetiti sa time kako se on oseća – uplašeno, odbačeno, neshvaćeno, neuklopljeno. I, nalazeći devojčicu – korisno, zahvalno, srećno.
Tačno sva ona osećanja koja i sama deca često prolaze, a možda ne umeju da imenuju.
Džabe i što je tako strašan i crn kad i on može da bude uplašen.
Knjiga ima i veoma dopadljive ilustracije, lako prihvatljive i malo manjoj i malo starijoj deci. A bogme, i odraslima kao što sam ja.
Sviđa mi se smirenost i lakoća kojoj je prikazano kako se vuk oseća, koja izaziva da se dete sa istom tom lakoćom poistoveti sa njim i njegovim osećanjima. Idealna za učenje i saosećanja, ali i pomoć u izražavanju svojim bojaznosti koje dete može da oseća.
Knjiga je, u međuvremenu, dobila svoju pozorišnu verziju. Nismo još imali priliku da je pogledamo, ali nadam se da će je i biti.
Do tada ćemo praviti spisak gde je sve vuk mogao da ode i koje avanture je mogao da doživi tamo.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
