Brak po fejsbuku

Muž mi je otvorio profil na fejsbuku.

Znam, za vas ništa bitno.

E, videla bih ja kad bi vaš tako nešto uradio posle decenije odbijanja da se društveno-mrežno integriše!

Za sve to vreme ja sam u ovoj kući bila neprikosnovi vladar društvenih mreža.

Lako je vama koji ste fejsbučili sa svojim muževima pre braka. Znali ste ko je, kakav i sa kim u kontaktu dok su oni leptirići jurili po vašem stomaku.

Ajd’ da vas vidim sad kad krenu pitanja.

Ko su ti ljudi koje ja ne poznajem?

Ko je taj sa kojim razmenjuje linkove?

Ko je ta koja šalje smajlija?

Hoće li motriti šta pišem?

Hoće li uočiti koliko vremena tamo provodim? (Mada, da budem realna, zna da sam zavisnik.)

Trebam li da mu šaljem javne izlive nežnosti?

Ne znam… Vidim da mi malo-malo na zid iskoči tako nešto. Jes’ da je to patetika koje se gnušam, al’ otkud znam?

Možda je to nešto što se mora kad je neko u braku na fejsbuku.

Mi nismo imali ni zajednički profil. Možda sam važne korake propustila.

Razmišljam se da ga tagujem na neku srceparajuću sliku. Al’ pade mi na pamet da će on na to napisati “koji ti je đavo?”, a kako će svi to videti, neću da rizikujem.

Ipak treba održavati onaj predstavljeni nivo bračne sreće, zar ne?

Al’ da ga tagujem po slikama, e to hoću. Molim lepo, da se zna da taj dotični ima jednu ženu i čopor dece. Za svaki slučaj.

P.S. I nema menjanja lozinke! Jesi li me čuo?

foto