Danas je Svetski dan hrane.
Pravilna ishrana, recepti, problemi sa gojaznošću kod dece, teme koje stalno možete videti u tekstovima, po društvenim mrežama, na forumima.
Stalno smo u nekim pokušajima da nešto uradimo, promenimo, ali realno, teško to zaživi.
Nekad su situacije kad se neko od članova porodice razboli dovoljno motivišuće da promeniš navike.
Kod nas se prva situacija desila sa otkrićem da suprug ima dijabetes tip 1, a druga sa saznanjem da je naš atopičar alergičan i na neke namirnice iz ishrane.
Pa, opet, i pored svog tog saznanja, ide ponekad teško. Ustaljene navike se teško menjaju.
Šta da radim? Spanać nikad neće biti jelo koje ću pojesti sa oduševljenjem i to je.
S druge strane, nekako ne treba smesti sa uma da naša deca uče gledajući nas (više no držanjem predavanja i objašnjavanjem).
Time sam svesna da našim mrcvarenjem tela i jedenjem šta stignemo ili jednog te istog, dajemo više no lošu poruku.
Već neko vreme klinci pokazuju želju da sudeluju u spremanjima obroka.
Veliku zaslugu u tome ima njihov deda, moj svekar, kome jednostavno kuvanje – ide.
Od malih nogu daje im da pomažu u kuhinji. Nekad uspešno, nekad ne.
Ali ohrabrenje su dobili.
Tako smo dobili nekoliko pomoćnika, hteli ne hteli, koji nam se motaju između nogu u kuhinji.
I razmišljam nešto danas, gledajući ovu sedmogodišnjakinju kako meša ručak, kako mi je žao što nemam više strpljenja nekad da ih pustim da više učestvuju u svemu tome.
I razmišljam, možda mogu da poradim na tome.
A možda mogu i druge da motivišem za isto.
Stoga stavljam ispred sebe izazov – Deca u kuhinji.
Četiri nedelje za eksperimentisanje sa klincima u pripremi jela.
Četiri nedelje za učenje dece o pravilnoj ishrani.
Četiri nedelje za podsticanje dečijeg samopouzdanja.
Četiri nedelje za dodatno vreme za druženje sa decom.
Svaka nedelja će biti opisana u jednom blog-postu, uz neki recept, a možda i neku anegdotu, ili filozofiranje.
Pridružite nam se.
Najgore što može da se desi je da vam kuhinja bude, pa, malo u neredu.
A možda i po koje dete.
Ili neuspelo jelo.
Al’ koristi su veće, zar ne?
Da li ćete nam se pridružiti?
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.