Eto je još jedna. Četvrta već po redu.
I ne, onih sedam godina nema nikakve veze sa tim.
Na svake dve godine prolazimo istu – pelensku.
Ništa ne stavlja brak na probu kao period odvikavanja od pelena.
Mada, pomalo smešno to da kažem jer ne postoji dan za ovih 118 meseci da nismo nekome promenili pelenu. Množina doduše.
I na svake dve godine naiđe period kupovine jedinice i petice. Prosto osećam poglede neverice kojim me prodavačice prate po radnji. Valjda misle da preporodajem one druge.
A posle nekih mesec dana dojadi mi da one butke velike ubacujem u pelene. I kreću pregovori oko odvikavanja.
Znam, treba pratiti dete da li je spremno (sve znam, Bojana, al’ ne treba mi teorija već da zamahneš čarobnim štapićem i rešiš mi problem).
U našem slučaju, pratimo da li smo mi spremni.
Najčešće nismo u isto vreme. I eto ti se kriza prišunjala.
Jedno navaljuje i sklanja tepihe, drugo gunđa.
Pre par dana stigla je najava. Dobili smo info iz vrtića da su počeli da ih stavljaju na noše.
Prvo sam konstatovala da su preuranjeno to počeli, pa onda shvatila da sam preuranjeno to konstatovala.
A onda sve već videla unapred šta se sprema. Baš kao i prošli “skoro-pa” put.
Sećam se, beše to u kasno proleće 2018. Otoplilo lepo, već smo i decu puštali u kratkim rukavima, iako sam ih opominjala i dalje za hladan beton. Treba imati granicu uvek.
Par nedelja pre toga postali smo roditelji po peti put. Ne mogu sad u dan da se setim. I tu nekako dođe ista poruka. Krenuli su na noše u vrtiću.
Ponesena entuzijazmom, kažem ja mužu da skinemo pelene. Počne on da se mršti, al’ razmišlja, bolje pustiti ovu, ta se pet puta porađala, ko zna šta može da uradi.
I tako ti ja izvučem rezerve gaćica, dokupimo neke sa motivom superheroja zarad podmićivanja i sklonimo tepih.
Krene onaj mali sa manje entuzijazma da sarađuje. Do kraja drugog dana više čistih gaća nije bilo. Mašina za pranje veša je radila prekovremeno. A ja sam guglala mašine za sušenje istog.
Svoju teritoriju je pošteno obeležio na više kota. Mužu počelo oko da igra i da izlaže slučaj u korist vraćanja pelena.
Kad je obeležio i naslon garniture u dnevnoj, kapitulirala sam. Skinula sam gaće i spasla brak.
Nije sve kako zvuči (mada, opet, imam ja petoro dece).
Idemo dalje.
Pelene je skinuo u atmosferi letnjeg gušta, na moru, uz mnoštvo oksitocina i melatonina.
Sve ono što blagonaklono deluje na brak. I skidanje pelena.
I, eto nas, dve godine kasnije isto rastojanje. Sve miriše na… to.
Mada je vreme i otarasiti se onog tepiha, čim i ovo peto obeleži svoju teritoriju.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
One comment