Juče tvoje, danas svačije

Zvoni mi interfon. Poštar. Kaže, ima pošiljku za mene, ne staje u sandučić, pa da lično preuzmem.

Silazim pomalo zbunjena, šta je to došlo.

I stvarno. Koverat oslovljen na mene.

Ali pošiljalac je neko koga nikad ne bih očkivala. Pošiljalac je proizvođač mlečnih formula.

Kad me je prošao prvi talas zapanjenosti, zovem broj u zaglavlju. Neka farmaceutska kuća.

Moje pitanje je vrlo jednostavno: odakle im moji kontakt podaci (jer ja sigurno ne bih imala ništa sa bilo kojim ad mlekom)?

Posle prebacivanja sa jednog na drugog, konačno i odgovor: kupili su bazu podataka od nekog gde sam ostavila podatke da mi se rodilo dete.

Naravno, bes je proljučao. Malo sam vikala na njih. Onda alarmirala sam po društvenim mrežama o ovome.

Tu me neki komentari zapanjiše.

Kažu: šta je tu loše? Nije da šalju uzorke AD mleka, već slatke čarapice za bebu. Čak i poklon dobijete, ej!

Neću sad da ulazim u to šta tu jeste loše, kao i koje zakone krše.

Ne, to je druga tema.

Ovo veoma jednostavno – NEKO je bez moje saglasnosti UZEO moje lične podatke i pride PROSLEDIO trećoj strani!

Nikome to više nije strašno?!

Danas nas svako pljačka na ovaj način kako hoće.

Može se milion puta naglasiti da ne sme da ti traži ličnu kartu niko sem organa koji ju je izdao.

Ali da bi ti bio važeće ček, moraš da je zapišeš njen broj na pozadini.

U mnoštvu kojekavih organizacija i firmi dočeka te portir koji izigrava predstavnika zakona i uzima (i zadržava!) tvoja dokumenta dok si u zgradi.

Kad činiš reklamaciju, čak iako imaš fiskalni isečak, moraš da ostaviš sve podatke iz lične karte.

U jednom lancu prodavnica žele da obraduju novopečene mame. Al’ za taj simboličan poklon, moraš da ostaviš otpusnicu iz porodilišta za sebe, za bebu i kopiju svoje lične karte.

Kad sam pitala šta će im sve to i da je medicinska dokumentacija poverljiva, reče mi prodavačica da se tako mora, a kad već “dramim” da ni ne moram da uzmem poklon.

U nekim drugima dovoljan je izvod za bebu.

I ako i jesam dobrovoljno negde se upisala, znam da nisam dopustila da se trećoj strani otkrivaju moji podaci (zamislite, ja sam od onih budala koje stvarno nešto i pročitaju pre no što potpišu).

Nema poštovanja zakona, samo samovolja.

Nema privatnosti, samo bahatosti.

Juče si možda mislio da imaš identitet, danas ga više nemaš.

Ma ni juče ga nisi imao, samo nisi na vreme shvatio.

Možeš li se uopšte više zaštititi?

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.