(satirična priča života)
Scena prva.
Mesto odigravanja: škola za trudnice
U želji da se što bolje pripreme za period koji sledi, trudnica, pogotovo ako je prvorotka, vrlo pobožno ide na časove u školu za trudnice. Tu sluša savete oko porođaja, oporavka i ima ČAK (kako sestra koja vodi školicu naglasi) dva časa posvećena dojenju.
Može da čuje da dojenje boli (i da treba da boli, “samo stisneš zube i istrpiš”), čuje više o problemima i komplikacijama nego o samom procesu dojenja, a i dobije spisak stvari koje je potrebno da kupi. Na spisku su razne flašice, cucle i kutija ad (“Za svaki slučaj. Šta ako beba bude gladna tokom noći? Ovako nećeš morati tada da juriš po apotekama da tražiš.”).
Zbog ovako “podržavajućeg” stava, jedan deo trudnica tada odluči da sa dojenjem neće da se bakće.
Scena druga.
Mesto odigravanja: porodilište.
Mama se porodila pre 5 sati. Konačno dobila amin da uzme bebu ispod lampi. Stavila da sisa. Posle 2 min ulazi sestra sa špricom ad i pita:
– „Da damo malo ad?”
– „Pa sad smo počeli da sisamo.”
– „Onda ćemo sačekati malo.”
Posle možda 30 sekundi gde cupka pored kreveta, sestra nastavlja:
– „Ma on samo žvaće.”
Beba počinje da se buni, ona nastavlja:
– „Možda je gladan, možda ga samo muči stomak. Ko će ga znati tih prvih 24 sata. Daćemo mu malo dohrane. Ponudićemo, pa ćemo videti.”
Gaza u usta, špricem – hop.
– „Eto, sad je miran.”
U susednoj sobi, razgovor ide ovako:
– „Sikili ste? Ajde sad da damo malo dohrane!”
– „Zašto?”
– „Pa mama, nećemo da beba bude gladna, zar ne?”
– „Što bi bio gladan? Ne treba mu ništa sem kolostruma.”
– „Sami ste krivi ako bude previše kalirao. Al dobro, Vaša stvar.”
I onda dođu na vrata i ide:
– „A da, Vas neću ni pitati, vi odbijate dohranu.”
– „Zašto nudite onda?”
– „To mi je posao.”
Na hodniku može da se čuje i sledeće:
„Bebi morate dati dohranu ako traži na manje od 2 sata. To, mama, znači da vam mleko nije jako, niti je bebi to dovoljno. Morate da prehranjujete, pa kad za koji dan mleko krene, prestaćete.”
U momentu izlaska iz porodilišta, mama dobija savet:
– “Kupi obavezno bar jednu kutiju formule, da imaš večeras, za svaki slučaj.”
I na poklon dobija 2 staklene flašice sa logom proizvođača ad na njima. Za svaki slučaj.
Scena treća.
Mesto odigravanja: sopstveni stan.
U toku je poseta patronaže.
Ako beba plače: “Morate mu dati ad, on je krupan, nije mu dovoljno samo da sisa.”
Ako boli dok sisa: “Ma kupite silikonske bradavice. Kakve veze ima? To ne pravi problem.”
Ako kažete da sisa često: “Nikako! Bebu morate da uobročite na 3 sata. Boleće je stomak ako sisa češće. Ona se samo mazi na dojci, ne treba to da dopustite.”
Ako pitate za noćne podoje: “Bebu nemojte buditi. A ako se budi noću, dajte joj ad pred spavanje, lepše će spavati.”
Scena četvrta.
Mesto odigravanja: savetovalište.
Beba nije u proseku – ako dobija ispod toga – “Obavezno joj morate uvesti ad.” Ako dobija preko toga – “Morate joj uskratiti bar jedan, dva podoja, previše se goji.”
Ako beba sisa više od 6 (za neke 9) meseci: “Šta će vam to? Mleko više nije hranjivo, ničemu ne služi. To je sad samo voda. Bolje da pređete na ad.”
Ako je beba bolesna, pri pregledu doktor daje savet usmeno i pride vam i zapiše. Da bolje zapamtite. Onaj brend ad koji stoji u zaglavlju papirića.
Napomena: Svi akteri i dijalozi su, na žalost, vrlo istiniti i stvarni. Dešavaju se po svim mestima i gradovima, u svakom porodilištu, domu zdravlja, prodavnici, školici…
Ako medicinski razlozi kažu da ne može da doji 2-5% majki, a u Srbiji doji 13% (a ne 95% kako kaže računica), uočava li neko neki problem?
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Ludela sam od ovog tutkanja AD u porodilistu, lepo im kazem beba lepo sisa, oni ga odvedu i kljukaju ga Ad a mene grudi ubise koliko imam mleka, oni neeee, dok se skoro nisam posvadjala i jasno im naglasila kad ga odnesu da ga donose na podoje da ga ne hrane! Nerazumemmmmm…
Umesto da majke podsticu da doje izgleda im ovo lakse.
Na zalost od reci do reci istinito… Ali to retko koja mama zna sa prvim detetom，pa su srecne one koje koliko toliko istraju da bi sa drugim ， trecim… mogle po svom…
ja sam izgleda imala srece. Jesu oni nju u inkubatoru napojili ali meni laktacija nije ni krenula pre treceg dana. Jedino mi je ono”nemaaaam mleeekaaaa”a bebic tri meseca, ma da nema a skok u razvoju.
I tako
ali za vas ja ne brinem, vi cete iskoristiti sve blagodeti majcinog mleka sigurna sam <3
Pa bravo! Suma sumarum!
Joooiiii… meni se place od srece sto sam se porodila u Njemackoj i sto je ovdje sve tiliko drugacije…
Dojio cim je izasao iz stomaka.. cijelo vrijeme sa mnom, odnijeli ga 2 puta na par min.. nema lampe.. babica dolazi kuci da prati stanje. Dohranu niko ziv nije spomenuo niti mi se ikad ucinilo da bi neko mojoj bebi htio to da da. Milina!
Toliko mi se pise na blogu o tome a opet me nesto koči, mislim da je to muka od pomisli na prethodne porođaje.
Upravo je takvo i moje iskustvo. I ja sam se porodila u Nemackoj,i jako osudjujem sistem u Srbiji. Zahvaljujuci tome kako to u Nemackoj funkcionise,imala sam privilegiju da dozivim najposebnije trenutke u svom zivotu uz svoju bebu koja je 24h bila uz mene. nisam oka sklapala da
bih mogla da
je gledam,i ne zelim ni da zamislim kako je kada cekas da ti tvoje sopstveno dete neko donese kada taj neko odluci,ili kako vec ide kod nas. I pored ozbiljne povrede prilikom porodjaja zbog koje sam bila blago receno onemogucena da bez pridrzavanja obema rukama ustanem i sednem (prelom trticne kosti),cak ni u takvim slucajevima bebu ne uzimaju ni na zahtev. Ne kazem da je za majku ni takav program ,,human” nakon napora koji prezivi,ali je za dete od velikog znacaja majcina blizina,dodiri,mogucnost da ga doji kada to oboje zele…nikada se ne bih menjala za nesto drugo.
To vreme u bolnici je detetov start u zivot,i njemu uskrate blizinu majke!!!! Kako ocekivati da posle 5 dana dojenje ide bez problema?! to je sve mnogo vise od obicne mehanike!podoj,nece,daj flasicu!
Moram samo
da
kazem ono sto nazalost mozda imam osecaj, a to
je da se mame premalo bune jer svaka je iscrpljena i umorna,i upravo to dadiljanje u tom prvom trenutku puno njih prihvati,kako bi one dosle
sebi…a posto izbora nemaju,one to puste i to vreme provedu na fb,dok sigurno zeljno ocekuju da im donesu bebu.
Mozda nije fb mesto gde treba da trose energiju ako
je vec nakon porodjaja imaju,nego se mozda treba na sav glas buniti i udruziti,da se bar onim mamama koje to zele,a bravo za njih,omoguci boravak bebe uz njih. a ove druge da ne brinu,ostavice im se opcija da im dohranjuju dete kada i kako to drugi zele. oni drugi,koji to rade za tu neku malu platu,pa svoj posao bas i ne vole…a vi mame prst na celo.Sta je za vasu bebu lepse?!
Ja sam se porodila u Vrbasu 2012. godine i zaista tada niko nije nudio adaptirano mleko. Mada sam i sama kao prvorotka, i zbog toga što je beba dosta izgubila tih dana u porodilištu bila zabrinuta da li imam mleka, niko nije čak ni predložio adaptirano mleko, samo učestalije i duže podoje. Tako sam nastavila i po izlasku iz porodilišta. Mada mi je patronažna sestra govorila o uobročenju i o podojima na 3 sata, ja je nisam slušala, i dojila sam na zahtev. Nisam imala nikakvih poteškoća, beba je kasnije napredovala i više nego što treba. Dojila sam je do skoro 3 godine. Treba uskoro ponovo da se porodim, i nadam se da se situacija što se tiče dojenja u ovom porodilištu nije promenila. Užasnuta sam ovom pričom, i zaista mi je žao majki koje nasednu na priču još u porodilištu da nemaju dovoljno mleka i da je beba gladna pa joj treba dati adaptirano mleko. Stvarno je zastrašujuće u kakvoj zemlji živimo.
Bravo, bravo!!! Nazalost, jeziva istina koju sam i sama prosla. Od kljukanja spricem ad u porodilistu, preko patronazne sa savetima o ad… Sve pregrmesmo da bi mi u 4. mesecu pedijatar savetovao ad, jer je beba dobila “samo” 600 gr, uz komentar “dosta je beba sisala, izvukla je iz mleka sta joj treba, nista tu vise nema za nju”. Sramota da je tako nizak nivo obrazovanja o dojenju kod nas. Sramota da pedijatri nisu podrska mamama. Sramota sto nije tako, a trebalo bi, jer DOJENJE NEMA ALTERNATIVU!!!!
Moje iskustvo iz porodilista je pozitivno. Sve pohvale za naseg pedijatra iz Betanije, koja me je podrzala I insistirala da se beba hranim mojim mlekom????
Preterujete. Porodila sam se tri puta, pobornik sam dojenja i dojim trece dete jos uvek. Razumem da o necemu morate pisati, mislim “morate” pisati ali, ovo je degute!
Od reci do reci sam isto dozivela. Nije nikakvo preterivanje
Ja sam izasla iz porodilista ne znajuci da li imam mleka dovoljno ili ne, jer su stalno hranili bebe. Grudi su mi pogledali jednom, polazali kako da dojim nijednom. Kad sam dosla kuci rekla sam muzu ako i bude gladna preguracemo jednu noc pa cu sutra kupiti ad. Hvala Bogu nije trebalo.
Ja sam ona koja spada u 2-5 % i nisam imala mleka ni sa jednim od tri sina nazalost…pokusaval sam sa svakim….prvo dete mi je izgubilo na kilazi i dva meseca ni zivi ni mrtvi…pij svasta izmuzaj se…sta god ali mleka nema…sa drugim takodje i jos gora situacija…ali niko nam nije nudio dohranu..cak sam moraala da se ubedjujem i da im po sto puta pokazujem sta su moji kapaciteti i da bebi ipak treba dohrana….ali niko nije pominjao, niti ko nudio, ni pedijatar nije pominjala….cak i u savetovalistu sa mmesec dana pwdijatar prvo pogledala dojke i kada je videla rekla je da uvek posisa to malo pa posld dohrana ali da ne veruje da ce to biti vise…i nije ni bilo…..sa trecim sam sama presla na AD, u porodilistu sam objasnila situaciju ali sam tada morala da potpisem zahtev i pisalo mi je u otpusnoj listi da sam trazila da ga hrane i da nemam mleka…sto je bila istina! A tako sam vvolela da sam mogla, koliko je dojenje prakticnije i jeftinije od AD….flasice voda mleko …kuvaj ustaj nocu pravi …ma uzas…ko moze treba da doji!
Ja sam se.porodila u Italiji i ovde jw drugi ekstrwm na snazi. Bebe au sve vreme s mamom i majka brine o bebi od prvog minuta – htela to ili ne, sestre su instruirane da oklevaju da pruze pomoc oko bebe. Ja sam imala carski rez i osim toga sam bila u potpunon soku posle porodaja, potom i inala postporodjajnu depresiju – situacija u bolnici gde sam morala uz najgore bolove da sama bribem o bebi, da ne uspevam da je satima utesim itd je bila samo kontraproduktivna jer sam osecala krivicu i kao losa majka – jer svaki put kad sam trazila pomoc gledale su me podozrivo i kao da sam nesposobna i razmazena Takodje su protiv uobrocavanja bebe i za to da beba sisa po ceo dan ako treba. To je rezultiralo time da bebu JESTE boleo stomak jer je odgovir sestara na svaki plac bio – daj sisu. Cim sam dosla kuci i nastojala da je uobrocim na 2.5-3sata beba je bila mnogo srecnija. Drugo, zbog tog stalnog sisanja prvih nedelju dana sam prva 3 meseca imala ne 2 nego 3 puta vise mleka nego sto je trwbalo, i mada je to bolje nego da ga imam premalo ni to noje dobro. Na kraju osim insistiranja na tome da beba treba da sisa na zahtev nije bilo mnogo podrske oko pratecih poteskoca. Dojenje zaista nije lako i majkama je potrebna ogromna podrska i edukacija, jos vise uzevsi u obzir da se stalno prica kako je to najprirodnija stvar na svetu i nista lakse. Ja sam izguriala ta prva 3 meseca bez podrske, tako sto sam manicno citala knjige i clanke i snalazila se,i sad jeste najprirodnija stvar na svetu ali uopste ne bih krivila neku zenu da je na mom mestu odustala.
Neverovatno mi je to da u porodilištu nema posteljine (za pet dana su je jednom promenili), nema ni toalet papira, ni sapuna, nema ničega, ali smo na otpustu uredno dobile po kutiju AD mleka.
Bebac je rodjen mesec dana ranije, pa smo zbog male porodjajne težine išli svakih sedam dana na kontrolu, u toj prvoj nedelji je dobio 60gr.
Dr:” Majka, vi nemate mleka, uvedite odmah dohranu. Dobili ste u porodilištu, zar ne?”
Ja:” Možda češće da mu ponudim da ručka? Mleka imam, ima i više od osam mokrih pelena, čuje se da guta.”
Dr:” A kako vi znate da imate mleka? Čim je malo dobio na kilaži znači da nemate. Je l’ vam ovo prva beba? Nije? A je l’ ste dojili starije dete?”
Ja:” Da, dojila sam je do druge godine.”
Dr (nepoverljivo):”Hm, ipak vi dajte dohranu, pa posle ponudite dojku”.
Sreća te sam imala iskustva sa dojenjem, inače bi me dr ubedila da odustanem. Uradila sam po svom instinktu i nedelju dana kasnije je dobio 180gr i lepo napreduje, pupupu 🙂
Edukacija, podrška i upornost, to novopečenim mamama treba, a ne AD mleko na poklon!
Pre par meseci bila sam na konferenciji povodom bebi frendli programa u Srbiji. Između ostalog dotakla se tema ad mleka.
Jedan profesor je naveo primer Australije gde u porodilištima imaju samo 2 KUTIJE ad mleka za sve. Jer je to predviđeno samo za moranje.
A zašto je to tako? Jer je kod njih ad mleko na listi med.pomagala i lekova i bolnica da bi ga imala mora da odvoji sredstva za nabavku. Kod nas porodilišta ad mleko dobijaju kao donacije (ono je na listi dijatetskih proizvoda, ne lekova). Možda, izmenog tog zakona, možda bi i kod nas polako počele da se menjaju neke stvari.
Apsolutno istinito! Na moju veliku zalost prosla sam sa prvim detetom sve cetiri scene, kao da sam ja pisala.:(
U Novom Sadu od reci do reci ovako funkcionise sve. Kako je do toga doslo ne znam. U glavi zamisljam novcane svote i lobiranja od strane proizvodjaca ad mleka generacijama unazad, koje su dovele do danasnje porazavajuce situacije u vezi sa dojenjem. Meni je ovo za svaku osudu koja treba da ide na adresu ministarstva i ministra zdravlja.
Mora se naci nacin da se ovaj uvrnuti sistem promeni. Mito i novcane pomoci u cilju promovisanja ad mleka nasem siromasnom zdravstvu dodju kao zeljena pomoc. A meni je sve ovo za sudsko gonjenje odgovornih.
Sve sam ovo prozivela sa prvim detetom, ali uspela sam da ga dojim do kada je hteo.
Ovo je Betanija. Prepoznala sam. A zašto to rade? Zar je reklama ad.mleka važnija od struke i znanja? Ili o tome nisu dovoljno edukovane med. sestre u školama?
Sećam se još nečega: prolaze pored sobe i kažu: “A da, vas dve nemate mleka.” I daju bebama ad. A posle se čuje: “Bravo za nove mame, sve koje su se sinoć porodile jutros već doje!”
Sedela sam u sobu i plakala. Pitala sam se gde grešim?! Jer mi mleko nije nadošlo. Grudi su mi izgledale kao u dvadesetogodisnjanjinje.
Samo kad se setim koliko su bile nepristupačne….
Epilog: Moja beba ima punih 5 meseci i redovno sisa…. 💪🥳❤️
Moje iskustvo je potpuno suprotno od ovog opisanog u tekstu, a vise bih volela da je bilo ovo iz teksta. Porodila sam se u Velikoj Britaniji, odatle verovatno drugaciji pristup. U skolici pre porodjaja su savetovali da ne kupujemo ni flasice ni ad jer cemo olako posegnuti za njima. Ja poslusah, u tom momentu potcenjujuci teskoce oko dojenja. Nakon porodjaja bebu su mi vec tokom prvog sata stavili da sisa i sisala je odlicno od samog pocetka. Sve vreme je bila sa mnom (i beba i muz) i jako cesto je trazila da sisa, sto me je navelo da se zapitam da li je gladna i da li mozda nema dovoljno mleka ili kolostruma.. Pitala sam sestre i babice kako da procenim, one su mi stisnule dojku, izaslo je nekoliko kapi i rekle su da ocigledno ima, i da bebe cesto drugog treceg dana hoce stalno da budu na sisi i da je to dobro za podsticanje laktacije… Prva noc kod kuce je protekla u skoro konstantnom dojenju i plakanju, nakon cega dolazi babica, meri je, gubitak u kilazi skoro 15%. Vracaju nas u bolnicu, u tom cekanju i pregledima beba je od zivahne bebe koja je ridala postala letargicna, samo spavala.. Uvode nam plan hranjenja, 50ml dohrane na svaka tri sata… S teskom mukom sam joj uspela dati po oko 35ml (trebalo mi je po 40min) tokom prvih nekoliko hranjena dok nije malo dosla sebi.. Od tad smo konstantno koristili dohranu, pre ili tokom svakog davanja dohranu sam je i dojila, i koristila sam elektricnu pumpicu oko pet puta dnevno za dodatnu stimulaciju… Mleko nikad nije nadoslo… I dalje ispumpavam po 10-20ml ukupno po sesiji, posle dva meseca… Nekad i manje… Pijem dosta tecnosti i po savetu ekspertice za dojenje uzimam Domperidone 9 tableta dnevno u skladu sa savetima Dzeka Njumana koga sam videla da i Vi pominjete… Dzaba sve, nema cak ni malog boljitka, a kamoli dostizanja potrebne kolicine od oko 800ml dnevno koliko uzima dohrane… Tako da citanje ovakvog teksta, i toliko forsiranje principa da svako moze da proizvede dovoljno mleka u meni izaziva ljutnju jer sam se uverila da nije tako. Evo i jedan link mame sa nazalost mnogo gorim iskustvom od mog https://fedisbest.org/2017/02/given-just-one-bottle-still-alive/