Moj mozak ne da da se porodim

Jeste li nekad razmišljali može li se uticati kad ćeš se poroditi?

Može li se uticati da ubrzaš ili odložiš kad će se sve desiti?

Nisam nikad o tome razmišljala, priznajem.

Do ovih dana.

Brojim sitno u ovoj trudnoći. Trudnoći koja mi je sad već isrpljujuća. I puna „hoće-neće” trenutaka.
I upadoh u nedoumicu kad mi dva zdravstvena radnika rekoše da sama, svojom psihom sve blokiram.

Iako i sama budući zdravstveni radnik, nikad nisam naišla na to. Pa krenuh da istražujem i prevrćem sve živo.

I stvarno – nađoh studije koje sugerišu da se može blokirati porođaj, čak i kad je već krenuo.

Zamislite to!

Navodno naš instinkt da nije vreme pokrene gomilu mehanizama koji dovedu do tolikog nivoa adrenalina da telo sve stopira.

Kažu da je to potpuno uobičajeno u životinjskom svetu, one odlažu da rode mladunce ako postoji neka opasnost.

Naravno, krenuh da sve analiziram.

Prvi porođaj dogurah do termina. Taj dan mi rekoše da sam zacementirana. I smešila mi se indukcija. „Sem ako se u toku noći ne porodim” kako reče moj doca. Treba li reći da je sve krenulo tu noć?

Drugi porođaj. Problem sa prevremenim otvaranjem. Al’ zaustavljen. I samo jedan dan na pitanje „hoćeš li se više porađati” sa ubeđenjem tvrdih „Danas.”. I za sat vremena sam bila na putu za porodilište.

Treća sreća. Termin par dana posle rođendana starije ćerke. Najveća briga mi bila – samo da rođendan prođe. I prošao. I opet zaprećeno izazivanjem porođaja, to jutro se porodih.

U ovoj, priznajem, bila sam opsednuta da uđem u termin i da je beba dovoljno zrela. Al’ ispunih to. I? Zašto stojim(o)?

Možda stvarno um sve rešava?

Zar sam stvarno toliki kontrol frik?

Zar sam toliki mazohista?

Jer trenutno koračan stazom samosažaljenja i čekam ključ koji će me osloboditi.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
error
Podeli!

7 comments

  1. Poznajem te dovoljno dobro da znam da jesi! Da moguće je za nekoga ko je jak kao ti 100%. Onako kako misliš tako ti i bude 🙂

  2. Meni je mali kasnio 2 nedelje i bas sam se namucila sa pitanjima koja su dolazila, i potpisivanjem papira u Betaniji da na svoju odgovornost necu jos da ostanem tamo. Pitala sam se zasto vise nece da izadje mali? I tek kasnije mi je kroz glavu proslo da sam ja svaki dan do termina govoroila “Boze, meni je toliko lepo, ne mora on jos napolje.” 🙂

  3. Iz ličnog iskustva (dva porodjaja) mogu reci da snaga uma ima najveći uticaj. Sve kako sam zamislila se i ostvarilo, od dana u nedelji, sobe u porodilistu, vremena napolju, vrste i toka porođaja, etc.. u drugom sam odlučila i koji datum želim (1 dan pre termina, jer je vikend i lakše cu srediti babysitting za stariju ćerku) i vremena (u toku dana, prepodne da ne budim nikoga da dolazi kod nas noću).
    Tako da um definitivno caruje ako se energija dobro usmeri i bude pozitivan.
    🙂

    1. Moguće je sve. Stvarno.
      Ovog puta mi je vodenjak pukao u subotu, dan pošto mi je rečeno da će porođaj biti indukovan, a dan pre no što je to trebalo da se desi. Možda me je ipak frka naterala da izbacim mladog gospodina konačno napolje. 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.