Mrzim proleće. Mrzim.
Da ste me pitali pre par godina koje mi je omiljeno doba godine, ono mi je bilo favorit. Ima li šta lepše od svog tog zelenila, boja, svežine, mirisa. A, miris cveta kestena, potpuno uživanje.
A onda se desio on. Naše drugorođeno dete, posle dve godine prvorođene bez ikakvih tegoba.
Početak je bio traljav. Sa svega par dana jedno jutro se probudio kremeljiv.
Pa prošlo.
A onda par nedelja posle, čini mi se preko noći, dobio je teške crvene hrapave pečate na obrazima.
Pa na rukama i nogama. Stomaku. Guzi.
Trči kod jednog doktora, drugog, trećeg.
Ređaju se predlozi, moguća rešenja.
Sve dok ti ne kažu dijagnozu.
Atopijski dermatitis.
Po dolasku kući prvo sam otvorila knjigu iz dermatovenerologije. Ne, nisam to uradila da se podsetim ili dodatno edukujem.
Otvorila sam je da nađem simptome po kojima se ne uklapa u isto.
Da dokažem da moje dete nema to nešto i da će proći.
Prva faza: negiranje
Kupila sam te neke, posebno pravljene kreme za njega. I mazala.
I sve vreme priželjkivala da će proći samo od sebe.
Nije.
Pogoršalo se.
Još pregleda, još lekara. Još recepata, još lekova, još saveta.
Stavljaju me na eliminacioni dijetu gde mogu da jedem… Pa otprilike vazduh i vodu.
Moj svet polako zahvata očaj jer za sve sam očigledno ja kriva.
Šta drugo da mislim kad je sve okrenuto ka tome kako se ja ponašam, šta koristim, šta jedem?
Druga faza: krivica
Pobožno jedem samo vazduh i vodu i lomim se između očajanja i potisnute radosti što nema pomaka.
Nije do mene! Nije do mene! Nisam ja ta koja truje moje dete.
Ali, šta je rešenje?
Treća faza: bes
Nemoć što se baš to dešava tvom detetu se sudara sa ogorčenošću što ne možeš ništa da radiš.
Bombarduju te svi sa strane – probaj ovo, probaj ono.
Nemoj te kreme, sadrže kortikosteroide. Znaš li šta će mu to uraditi?
Nemoj da daješ antihistaminike, otići će mu jetra.
A on plačljiv, bolan. I niko ti ne govori da je verovatno takav jer ga svrbi.
24 sata svrbi.
Meseci prolaze.
Četvrta faza: nemarnost
Polako, s vremenom, uočavam šablon kako se stanje poboljšava ili pogoršava.
Svaka viroza, svaki par imuniteta najavljen je bio ekcemima.
Svaka zima, znoj, toplota, suva vazduh, eto opet ekcema.
Nekad su ekcemi dolazili, da ne znaš zašto.
Ali sam prihvatila da je tako i tako.
Povremeno kupovala razne emolijanse, ali mazala onako, kako se setim.
Kad bi stupila pogoršanja mazala bih kreme koje sadrže lek u sebi.
A onda sa poboljšanjem, prepuštala sve stihiji.
I dođosmo tako do četvrte godine. Sve deluje bolje, ekcemi su retki i nosim se mišlju da prevazilazimo to.
Peta faza: wake up call
A onda, došlo to jedno proleće, a kod nas ekcemi, svrab, bol.
Na onu gore dijagnozu nakači se i ona o kontaktnom dermatitisu, alergijskom rinitisu i laringitisu.
Prsti ispucali, krvavi. Plače na svaki dodir, boli ga da opere iste.
Celo telo kao pod krljuštima, hrapavo, iritirano, crveno.
Noću ga čujem kako uzdiše, budan, i hvatam kako se češe. Stalno. Stalno.
Došli do faze da lupim sama sebi šamarčinu što sam sve olako shvatila.
Što sam dopustila da sve ide tako, stihijski, uvek čekajući razrešenje samo od sebe.
Opet lekari, jedni, drugi, treći.
Ovaj put više analiza, konkretnih testiranja.
Ovaj put posvećenost.
Ovaj put plan.
Ishrana. – Nega. – Terapija.
Svaki dan, svake nedelje, svakog meseca.
Eliminisati sve na šta je alergičan u ishrani.
Nabaviti kvalitetnu kupku i, još bitnije, kvalitetan emolijans i svakodnevno ga primenjivati.
Bez izgovora, bez odlaganja.
Jer imati dete sa atopijskim dermatitisom nije nešto što treba prihvatiti olako.
I da, možda ćete imati sreće pa će proći “samo od sebe”.
A možda i pored svega dođete do komplikacija.
Kao i kod svakog oboljenja, pomalo lutrija, pomalo sreća.
Ako išta mogu da učinim da ne oseća bol, da ne trpi neprijatnosti, da ga nešto ne ograničava svakodnevno, učiniću to.
To je moje dete. I to ne zahteva drugi motiv.
Napomena:
U periodu od 15.05.2017. u 9h do 22.05.2017. u 8.59h na fb strani Mama iz magareće klupe, organizujem poklanjanje. Sve detalje možete ispratiti na fb strani bloga.
Srećno!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Odlican tekst! Mnoge mame imaju ovaj problem i zaista im Vasi saveti mogu pomoci 🙂
Hvala Vam, Dragice! Nadam se da je od koristi.
Prošla sam kroz sve faze, u nešto blažoj formi od ove o kojoj pišeš. Do treće godine je bilo teško, onda je nastupio predah, posle četvrte povratak nazad, razni oblici, faze, istraživanja, traženja načina, skoro sve ispočetka. Nakon petog rodjendana, totalni preokret. Sada, sa nepunih šest, slavimo što prvi put jede jagode. Vremenske prilike često ne izazovu promjene. Počela sam da perem njegovu garderobu sa bratovom, bez dodatnih ispiranja, specijalnih deterdzenata. Nekome bi se činilo, malo stvari. Znaju oni sa sličnim iskustvom koliko su velike.
Velike su, ogromne. Sve te obične stvari za većinu ljudi i roditelja, za nas su gromade.
Bravo za vas!
Nadam se da će i kod nas uskoro nastupiti period da kažemo da je totalni preokret. Al ovaj put ka pozitivnom.
I nije do tebe! Sve faze atopije sam prošla sa oba deteta. Da mi nije bilo moga bloga, još uvek bih možda i ja sebe optuživala, ali pisanje o tome mi je znatno pomoglo. Radimo sve što je u našoj mogućnosti, ali i sama si rekla, ponekad je lutrija. Sve zavisi kako će se organizam izboriti. Mi redovno koristimo probiotike (dr Ohhira). ❤ Šaljem ti ogroman hug ❤
Na žalost, lutrija.
Al guramo dalje, to je bitno. :*