Kad uzmem ovu deceniju “na zub” da zaključim šta sam to naučila o roditeljstvu, sve bih to sumirala u sledećoj listi:
1. Niko se nije naučen rodio.
Učiš na pokušajima i greškama i nadaš se da neće ostaviti trajne posledice. Učiš od inspirativnih ljudi. Učiš od stručnih ljudi. Učiš iz adekvatne literature.
2. Prati dete.
Ti ne znaš šta radiš, ali ako pratiš dete, shvatićeš da li ti se sviđa na kojem si putu. Jer detetove reakcije su odraz tvojih.
3. Preispituj sve.
Čak i te stručne ljude i adekvatne literature. Jer teorija sjajno zvuči, al možda to nije tvoja stvarnost niti tvoje dete želi da se uklopi u šablone.
4. Ne diži ruke.
Od sebe, od deteta. Daj sebi šansu, a ona će sama stvoriti šanse detetu.
5. Osluškuj.
Ono neizrečeno, a pokazano pokretom, mimikom, igračkom. Nekad to više govori od same reči.
6. Dobro je dovoljno dobro.
Jer ćeš sagoreti na savršeno. Jer ćeš izgoreti čekajući i dok preoblikuješ. Jer dobro je dovoljno dobro da odnosi budu zdravi, a duša srećna.
7. Ljubav nema granice za njih.
A koji su vaši zaključci?
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
