Nova godina, novo ruho, novi korak…

Primetili ste da nas nema neko vreme?

Jeste da je Nova godina već pošteno krenula, al’ imam potrebu da sumiram ovih njenih nekoliko nedelja.

Prvo ste verovetno već primetili novitet – sad blog možete da pratite i na ovoj NOVOJ adresi. I STARA adresa je još uvek tu, bar neko vreme, bez brige.

To je jedna od mojih velikih ovogodišnjih odluka: misli veliko. Nemoj se bojati izazova, jer iako ne bude išlo kako si zamislila, nijedan tren ne treba zanemariti.

Stoga, odlučih da malo menjamo ruho bloga. Nadam se da će vam se svideti.

Podsticaj za to beše jedan post pored samu Novu godinu (Sramota zvana “treće dete”), za sada ubedljivo najčitaniji na blogu, prenet na mnoge sajtove, portale, pa i online medije.

Moram da priznam da me je sve to zateklo. Možda bolje rečeno – blokiralo. Teško je pisati posle takvog nečega. Čak iako već imate u draft-u gomilu toga, prepunu svesku skica, beleški, planova.

Stoga odlučih da se uhvatim zen stava i držim se mantre da će vreme pokazati šta i kako će biti dalje.

Postadoh i mudra, zar ne?

I još evo mali izveštaj kako smo proveli ovih mesec i po dana.

Imali smo prvo upoznavanje sa Slovenijom na par dana. Bili smo Tajni Deda Mraz, pravili smo i slali novogodišnje čestitke, pravili poklone za bake. Družili smo se sa Deda Mrazom, išli na predstavu “Dizni na ledu”, pravili kolače.

Pa smo bili malo (više) bolesni.

Čim smo se digli na noge, odmah smo put pod noge i otišli da se sankamo na planinu i malo švrćkamo do Andrićgrada. (Avanturama zvanim “pokušavamo da odemo na odmor, al’ vodimo troje dece” nikad kraja.)

O svemu tome slovo po slovo, red po red, u narednim postovima.

 

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.