„Mama, hoću da piškim u šolju. Neću više u nošu.”
Izjava mog skoro četvorogodišnjaka pre dva dana.
Mislim se, gde me nađe. Šta ću sad i kako?
Kad ste majka dečaka, sve oko piše je minsko polje. Pogotovo ako pre njega imate žensko čeljade. Jednostavno za održavanje.
To postane primetno odmah kod prvog presvlačenja pelene. Šta se radi i gde se šta stavlja?
Kako li su devojčice jednostavne za održavanje!
Ovde: pomeraj gore, dole. Migolji se, pomera.
Pa povlači kožicu, ne povlači. Obavezno, nikako!
A ti ih gledaš ko luda. Jer generalno mehanizme funkcionisanja jedne piše bebe dečaka je teško pohvatati.
Al’ zato oni nemaju nikakvih nedoumica! Hvataju je u letu, dok još pelenu ne odlepite do kraja.
Te neke opsesije izgleda su u genima.
Čim batale pelene, stepen jačine spojenosti njihove ruke i piše se kvadrira.
I sad ovo piškenje stojeći.
Da l’ da mu pridržavam pišu il’ da ga pustim samog? Vagam u korist druge opcije, iako će biti svega i po podu.
Da, to je manje komplikovano.
Il’ da ga zamajavam još koji sat dok muž ne dođe sa posla? Ide to njemu bolje. A mali zna da trpi.
Dobro, nije humano tako.
Ajd’ da piškimo!
„Mama, ja sam sad vejiki! Piškim na šolju.”
Da, super, mama je baš srećna.
A onda se isti dan završio poverljivim razgovorom:
- „Mama, jesu li to sise?”
- „Nije, to je grudnjak.”
- „A on služi za sise?”
- „Da, služi.”
- „Ja ne volim sise. Samo bebe vole sise.”
Dobro je, ipak nije još toliko odrastao.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
🙂 Imam dva dečaka i oni su meni jednostavniji od devojčica u svakom pogledu. Volim njihove ludorije, blesavljenja i sve čudne i sumanute ideje koje im padaju na pamet 🙂 🙂 Od mama nema kiću već kosicu do brisanja ruku o zavesu, ma sve 🙂
Ma imas pogled iz jedne perspektive. 😀
Ne znam, mozda zato sto mi zensko prvo, decak mi mnogo komplikovaniji.
Al, evo, izjednacice sa sestrama snage na prolece, pa cemo videti. 😉
Moj M je na 2. rođendan prestao nositi pelenu, sve se nekako brzo odigralo, nisam uspjela ni razmišljati što i kako 😀 . Ali da rastu prebrzo, istina je :/
Nekako mi se čini da ostavljanje noše je mali korak spram onoga šta sve dođe.
Nekad me preplavi ponos kad čujem tako neke pametne bisere, a nekad me obuzme tuga zbog istog…
Kad sam rodila sina, sanjala sam noću kako odvijam pelenu, a piša otpala!!!! Toliko o mojim traumama vezanim za održavanje iste….
Ajme!!! Ti si me prešišala za dve dužine! 😀
Naišla sam na ovaj tekst u pravom trenutku! Da, i ja imam dečaka posle devojčice i cela ta priča sa pišom mi je strašno komplikovana!
Jeste da ima tek 7 meseci, ali sama pomisao na wc šolju.. Joj.