Skoro smo obnovili našu malu biblioteku. Stariji klinci su konačno dovoljno odrasli da knjige čuvamo samo od ovog najmlađeg, i konačno dovoljno uzbuđeni da se kupuju novi naslovi.
Danima smo pregledali šta je to što bi mogli novo da čitamo. Ko su ti novi junaci koje bi da upoznamo i pustimo u naše živote?
Izbor ove knjige je bio – naslov. Vrlo je jednostavan odgovor na pitanje “Zašto?” – onaj gore najmlađi član se zove tako, ponašanja u skladu sa tim.
Tvrdoglavi lavić je, pa kako ime kaže, tvrdoglav. Upada u mnoštvo situacija gde ne prolazi dobro, a baš zbog te svoje osobine.
Baš kao naš bata koji ne prestaje da upada u neprilike po stanu, od pokušaja žvakanja kablova, obaranja tegli, cepanja novina, do redovnih čvoruga i modrica i pokušajima da bude stariji no što trenutno sa 9 meseci može.
Tako je i prvo upoznavanje sa knjigom proteklo pretežno uz reči “Lave, nemoj” i pomalo na kraju nisam znala kome se više obraćamo, ovom pored nas ili malenom laviću iz knjige, budućem kralju šume.
Zajedno sa mnom, u isto su bili zaneti i stariji klinci.
“Mama, vidi! Baš kao naš Lav, ništa neće da posluša.” – pola večeri se potezalo ovo, razgledajući divne ilustracije koje krase knjigu.
Lično volim ovako urađene slikovnice – većeg formata, jasnih, velikih ilustracija, lakih za održavanje pažnje.
Tekst je sveden, jasan, pa su ga uspešno pratili i ona od 7 i ona od 3 godine.
I pouka knjige je lako shvatljiva za ceo taj raspon godina. Nije bilo potrebe da ih navodim šta je to lavić radio a nije trebao, kao što neke knjige, iako za decu, nametnu da je neophodno.
Jedina pauza koja je zahtevala objašnjenje je bilo šta je to savana i mogu li oni da odu tamo da žive.
Već sutradan ujutru je izbila veća svađa oko toga ko će od njih da nosi knjigu da je pokaže drugarima u vrtiću.
Kad sam ušla da Gubitnika pokrijem, otkrila sam da je dobio pravo da spava sa istom.
Tvrdoglavi Lavić je jedna od knjiga iz edicije Prijatelji iz savane. Svaka slikovnica je problemska slikovnica u kojoj glavni junak mora da prevaziđe određeno ponašanje. Ove slikovnice toliko zanimljivo opisuju sve to – od tvrdoglavosti do stida, ljutnje, straha, da će uskoro, zahvaljujući Pčelici, pored dece u Srbiji u istima uživati i mališani u Bugarskoj.
A da hoće, hoće.
Tekst nastao u saradnji sa Pčelicom.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
