Dva od tri: Radoinjsko i Zlatarsko jezero

Kad sam pre nekoliko nedelja pročitala kod Spomenke sa Porodične žene o njenoj poseti Radoinjskom jezeru, to je za mene bilo nešto novo.

Iako sam bila na Zlatiboru u više desetina poseta, i tim prilikama obišli smo mnogo toga u bližoj i široj okolini, ovde nismo bili.

Spomenka me svojim slikama namamila (mada, teško da joj to i inače ne bi uspelo, s obzirom da se time profesionalno bavi), te sam malo skakala po glavi mužu da jedan dan odemo tamo na izlet.

Neposredno pre toga nam je došla tabela za Detektive u prirodi, te smo iskoristili priliku da ih tada isprobamo (o čemu sam već pisala).

Na reci Uvac postoje 3 jezera na različitim nadmorskim visinama – Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. Svako je specifično na svoj način i u planu je bilo da ih obiđemo sva, ali ovaj put to nismo uspeli, te Uvačko čeka svoj red neki drugi put.

Prva stanica koju smo obišli je bilo Radoinjsko jezero.

Do njega dolazite tako što sa Zlatibora nastavite magistralom ka moru i negde 20km odatle skrenete ka Pribojskoj banji. Put vas dalje vodi oko 9km.

Usput su me najviše fascinirala brojna polja lavande, koja je tada bila u cvatu. Beskrajna ljubičasta prostranstva.

Iako su nam rekli da nema obeležja, ipak smo uočili nekoliko drvenih tabli koje ukazuju kako da se dođe do jezera.

Iznad obale postoji nekoliko vikendica, a i nekoliko parkiranih kamp prikolica. Ne postoji uređen, pa ni neuređen parking, al’ smo parkirali kako i drugi, s kraja.

Ulaz u jezero je olakšan improvizovanim splavom koji je nekolicini već poslužio za kupanje.

Ni mi nismo odoleli da svo šestoro pokvasimo stopala. Voda je mamila na kupanje, al’ i da smo došli pripremljeni za to, malo je naizvodljivo sa tolikom sitnom decom.

Oni se nisu ni za ovo bunili, naprotiv, jedva smo se nagodili da izađu napolje.

Posle je sledio piknik u hladu, sa pogledom na jezero i gomilom grickalica koje smo poneli.

U povratku smo na prečac odlučili da svratimo i na Zlatarsko jezero. Motivisani smo bili, iskreno, ručkom, ali se to izjalovilo jer se ispostavilo da restoran u koji smo seli je tek započeo sa radom i kuhinja nije još u funkciji (što se ispostavilo kao neki usud ovog odmora, redom gde smo bili).

Tako smo samo popili piće, a onda sišli na plažu gde su se deca brčkala. I opet, jedva izašla iz vode.

Kako je za malu decu i ovo previše za jedan dan, pride je sve bilo na +30, Uvačko jezero je ispalo iz kombinacija.

Do tada, evo par slikica da vidite kako nam je bilo.

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *