Ovaj post je trebalo da bude napisan dok je još bilo snega i zime. Jer je ovo bilo inspirisano Tajnim Deda Mrazom gde smo bili Deda Mraz jednom Relji.
Kako je Relja sedmogodišnjak, bili smo na velikim mukama da mi, koji smo mlađi, osmislimo i samostalno uradimo nešto zanimljivo tako velikom dečaku.
Listajući internet naišli smo na ideju o raketama tj. sopstvenom mlaznom pogonu. Ćerka je odmah odlučila za to s obzirom na novootkrivenu ljubav prema svemiru (o čemu ću pisati u jednom od narednih postova).
Šta vam treba za ovu svemirsku avanturu?
1. plastične flaše, 2 komada. Neke manje, litarske na primer, su više odgovarajuće.
2. akril sprej. Kupila sam ga u jednom hobby prodavnici. Priznajem da smrdi dok se prska kao bilo koji auto-lak, ali brzo prođe. Suši je veoma brzo! Boja ostaje bez problema i na plastici (ako obojite i svoje prste i nokte, kao ova persona, uspešno se skida acetonom.).
3. parče kartona. Visinu i širinu prilagodite visini i širini deteta.
4. krep papir u crvenoj i narandžastoj boji.
5. elastična guma – lastiš.
6. topli silikonski lepak (“glue gun”).
Pošto je ćerka bila vrlo ponosna na svoju rukotvorinu, jedan smo napravili i za kućnu upotrebu (dobro dva, al’ ko još broji?). Ponela ga je u vrtić pa je tako započela Svemirsku avanturu – upoznavanje sa svemirom, planetama, astronautima, raketama,…
Između ostalog, i oni su pravili ove rakete. Improvizovali su: umesto akril spreja flaše su obmotali aluminijumskom folijom, pa eto malo jednostavnijeg rešenja.
Nego da se vratim na samo pravljenje.
Flaše se oboje sprejem. Ostavite nekih 10-15 minuta da se boja osuši.
Za to vreme spremite od krep papira buduću “vatru”. Isecite ga u vidu plamenova, narandžasti nešto manji od crvenog. Međusobno zalepite crveni i narandžasti papir.
Kad su flaše spremne, međusobno ih pomoću glue gun-a zalepite sa strane.
U otvore zalepite krep papir.
Na kartonu izbušite 4 rupe bliže ćoškovima. Tu ćete provući lastiš (pošto ste ga izmerili spram detetovog ramena, da ne zateže previše). Onda zalepite karton za zadnju stranu i to je to, mlazni pogon je spreman! Idemo u avanture!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
