Dolazak drugog deteta je često u senci onog prvog. Bolje rečeno, u brizi buduće majke kako će to ono prvo primiti, kako će se osećati, da ne bude zanemareno i sl.
O samom drugom detetu ne mislite toliko, jer – pa neće biti prvo.
Već ste kupali novorođenče, presvlačili, hranili. Iskustva na pretek, pogotovo ako ono prvo nije previše odmaklo sa godinama.
I onda se rodi to drugo i potpuno vam (opet) poremeti svet.
Evo nasumično odabranih 15 stvari koje me je naučilo moje drugo dete:
- Šta je palilo kod prvog, ne pali kod drugog. Džabe samopouzdanje u svoje iskustvo, džabe što ste nešto uradili uspešno hiljadu puta, sad verovatno nema svrhe. Dva deteta – dva sveta, pomirite se sa tim da morate da naučite šta sad ovoj bebi pali.
- Nije smak sveta što je beba počela da plače. Sećam se svog preznojavanja sa prvom bebom, na 200m metara od zgrade, kako sam jurila da se što pre sklonim jer nas ljudi zagledaju. Sa dvogodišnjakinjom koja baš tada ima napad besa i bebom koja počinje da plače, bitnije je da vi ostanete smireni. Mož’ misliti, beba plače ceo minut.
- Kad beba zaspi, starije dete će se probuditi. To je, naravno, onaj momenat kad ti duša ište bar malo sna i odmora.
- Večernji cilj je – uspavati oba deteta u isto vreme. Mozganje nalikuje nuklearnoj fizici, a postupak radu jednog rudara. Vremenom će se uspeti.
- Novorođenče nije baš toliko krhko koliko si mislila sa prvim detetom. Pogotovo ako isto demonstrira starije dete u iskazivanju “nežnosti” ka njemu.
- Potrošićeš poštenu cifru za nosiljku za nošenje beba, nešto što retko ko pomišlja sa prvim. Ali – očajnička vremena zahtevaju očajničke mere.
- Sa drugim ćeš hteti da se vratiš u prošlost i šutneš sebe dok si imala samo jedno i mislila da je teško, da si umorna i da nemaš (za nešto) dovoljno vremena.
- Vreme sa drugim protiče brže i ne, neće imati 200 fotografija svake poze. Neće često imati fotografije ni svakog dostignuća. I to je u redu.
- Trošenje na kupovinu novih igračaka je bacanje para. Tačka.
- Starije dete će se ponašati tako da ćete se pitati koje je to odgajio i kako je vama zapalo. Ali, to je samo početak, doći će sve na svoje.
- Prvih godinu dana ćeš više brinuti da li je starije dete zanemareno, nego biti posvećena mlađem. Ali oni su prilagodljivi, naviknu se. Bitno je samo da imate vaše jedan-na-jedan vreme.
- Shvatićeš da ne možeš baš sve sama i da je u redu da prihvatiš pomoć.
- Možda više nikad nećete stizati negde na vreme, i prihvati to.
- Njihov zajednički smeh će te naterati da pomisliš svaki put da je sve vredelo toga.
- Definitivno ćeš imati mesta za oboje u svom srcu.
Svideo vam se tekst? Podelite ga sa drugima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Divno!! 🙂