Sutra je važan dan. Dan kad sebe izludim maksimalno. Zašto? Jer je to dan kad pravim rođendansku tortu. Jafa tortu.
O, da, verovatno se pitate šta je tu problem kad svake godine pravim tortu.
Pa, upravo sam bacila 5 jaja jer se belance nije pretvorilo u penu mućenjem. Dobro, bacila sam 5 belanaca i 150g šećera, žumance sam iskoristila za slane mafine jer, čisto da malo dignemo tenziju, ćerka sutra ima dan kad nose nešto za čast u školu.
Medenjaci su propali, al to sam zaklela da neću ni spominjati.
Elem, da se vratim na tortu. Posle 15 minuta mlaćenja sa belancima i dalje su voda. Bačena.
Tu muž preuzima stvar. Eto novih belanaca koja se mute. On, ovaj put. Kaže mi da treba da opalim koji stori uz haštag #onokadsamsebipravistortu, al’ odbijam jer haštag je predugačak.
A i zainatila sam se da ove i godine bude torta.
OK, kad je sve umućeno i umešano, uzimam kalup za tortu. Muž se hvata za glavu i izlazi iz kuhinje. Podseća me na prošlogodišnji fijasko. Nisam ja bila kriva, već glupa torta jer nije htela da se stvrdne pa smo jeli neke vodenaste splačine. Bilo je ukusno, ako se sećam.
Ne znam tačno kako svake godine završim sa drugim receptom za tu tortu. Jedne je čak ćerka sama pravila onu brzinsku. Bilo je preslatko, ali smo se svi pretvarati da je savršena. Treba detetu dati samopouzdanja, a ne da se sa 38 mlati sa jednostavnom tortom.
Da sam od onih mama koje prave deci torte, tačno bih svisnula u onih 6 nedelja sa 5 komada. Il’ bi oni od mojih umeća.
Ništa tu ne može da bude odokativno, kako to obično oni vrsni majstori savetuju. Ovako još može da se pojede, čak i kad estetski ne liči ni na šta.
Onako… Neka je svima u pomoć soda-bikarbona.
Jedne godine sam se čak zanela da pravim i, pazite ovamo, ukrašavam figuricama od fondana. Prvo sam isti pravila i to po onom “proverenom receptu”, koji su mi dali. Beše to prihvatljivo, čak sam i boje dodala u neke delove. Al’ od oblika ne beše ništa. Tadašnja petogodišnjakinja je imala bolje likovno umeće od toga.
A ne smatram da sam baš toliko operisana od likovnih mogućnosti.
I nisam ja kriva. Zašto, bogamu, nisu naveli da je toliko lepljivo da će čak i da preliva van tih zadatih oblika?
Zato sam sve to bacila i otišla da kupim onaj gotov. Kome treba samo topljenje u mikrotalasnoj.
Tortu sam ukrasila šlagom i čokoladom.
E, a da vam pričam o čokoladi! Pod utiskom svim onih kanala o kuvanju, imala sam jedno vreme i tu ambicije. Ja, u podznaku devica, misleh da je to baš ko stvoreno za mene.
Niko nije obavestio moj kvazi – KPP da nije lako izvesti iz prve tu simetriju i ravnotežu. Al’ ne dam se ja. Uspela sam jednom prilikom da ispišem slova od čokolade i da time ukrasim tortu.
Jednu od onih gore spomenutih Jafa torta.
Uglavnom, dok čekam slane mafine da se uspeku i kore da se ohlade, dajte malo vetra u leđa da dovršim ovo u velikom stilu. Da bude prihvatljivo jestiva. Ipak je sutra važan dan.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
