Hoćeš da budeš srećan? Budi.

Za Minu Milenković sam saznala kad je jednom prilikom jedan moj tekst podeljen u facebook grupi Putovanja sa decom. Veoma brzo sam shvatila da je Mina ne samo tvorac iste, no pokretački duh koji neumorivo svakodnevno deli sa članovima predloge za putovanja, izlete, ali i druge zanimljivosti da na što bolji način provedete vreme sa decom.

Mene je to dovoljno zaintrigiralo da sam morala da izguglam koja je ta mama Mina i čime se bavi. Iako tehničar dizajna tekstila, pre svega je profesionalni fotograf, dobitnica nekoliko nagrada i svojim fotografija to defitivno zaslužuje.

Pred vašim očima smenjuju se fotografije ćerke Tonje uhvaćene u onim magičnim trenucima koje svi želimo da pamtimo. Zatim tu su slike desetina gradova zemalja, destinacija a koje posećuje prateći svog muža novinara Aljošu Milenkovića. Ili jednostavno iz želje i ljubavi da putuje.

Avanture možete čitati i na portalu Najbolja mama na svetu, a fotografije na Nacionalnoj geografiji.

Prosto vas zasvrbe tabani da i vi negde uskočite u avion, kola, voz i – krenete.

Mene je fascinirala entuzijazmom koji ispoljava, težnjom da svet, dan, budu lepši. I težnjom da druge motiviše da se tako osećaju i da tako delaju.

Stoga mi je zadovoljstvo što je u svoj raspored prihvatila da odgovori na par pitanja i tako se predstavi ovde na blogu.

  1. Često nailazim da se predstavljaš kao Tonjina mama na prvom mestu, pa tek onda kao fotograf, putnik i preduzetnik. Šta je po tebi prednost stavljanja baš te životne uloge na prvo mesto?

Zvučaće verovatno kao kliše, ali ništa na svetu ne postoji bitnije od vašeg deteta. Nijedna stvar na svetu nije bitnija od tog bića koje ste vi napravili i pružate mu najbolje od sebe u svakom smislu. Znate ono čuveno – “Kada se žena porodi,ona se ponovo rodi”.

Nam da će me mnoge mame razumeti kada kažem da su deca najlepši posao. Kad-kad zvuči i najteži, ali sve se to nadomesti kada u nekim situacijama koje niste očekivali deca budu uz vas, grle vas, donesu vam cvet, izjavljuju ljubav čak i u pola 7 ujutro. Brdo sitnih stvari koje ćete videti i čuti od njih, a koje ce učiniti da se osećate živom i bitnom. Zato je po meni uloga mame nezamenljiva stvar na svetu. Sve ostalo je divno, ali u poređenju sa tim da ste nekome najveći životni mentor, to je najbolja uloga ako mene pitate.

photo by: Mina Milenković
  1. Kako bi opisala svoju roditeljsku filozofiju?

Budite neko kome će vaše dete smeti da kaže najveće strahove i tajne, a ne neko kome neće smeti da prijavi lošu ocenu iz škole.

Budite vašem detetu prvo drug pa tek onda roditelj.

  1. Kad čitam tvoje objave i tekstove, prva asocijacija koja mi pada na pamet je da si opuštena i smirena. U kolikoj meri je to i u stvarnom životu i šta te čini takvom?

Verujem da je malo do genetike, malo do toga što znam da se radujem malim stvarima u životu, a ima ih zaista puno. Malo do toga što sam za svoje godine imala par dobrih životnih lekcija, pa sam bitne stvari u životu stavila u prvi plan. Malo do toga što verujem u izreku „Kakve su ti misli, takav ti je i život“. Malo do toga što imam zdravo dete, krov nad glavom i dvorište. Malo do toga što se često setim da je život jedan i da treba u svemu tražiti lepo i biti pozitivan i kad je najteže.

photo by: Mina Milenković
  1. Već sam rekla da sam se sa tvojim radom upoznala kroz facebook grupu koju uređuješ i da su putovanja na neki način vaš život. Iz tvoje perspektive, koje su prednosti toga što Tonja putuje sa vama od malih nogu?

Sada kada Tonja ima tri i po godine mnoge stvari se manifestuju i dolaze na videlo. Od klasičnih stvari kada zna kako lift funkcioniše, do toga da brže vezuje pojas u avionu od mene i da zna čemu služi mapa. Do toga da se vidi da zaista sva putovanja utiču na dečiji imuni sistem. Da joj nije problem da zaspi ako nije njen krevet ili da se okupa ako nije njena kada. Da voli da se igra sa decom raznih nacija i da se ne plaši drugacijeg jezika. Do toga da se sada raduje svakom putu, da sama se pakuje i ponavlja zemlju u koju idemo.

Do toga da kada smo se vraćali iz Sankt Peterburga za Beograd ona je sela u sedište, vezala pojas, pogledala kroz prozor u obližnji avion, raširila ruke i rekla “Kako je meni lepo!”. Muž i ja smo se samo pogledali i zaplakali od sreće u sebi. Jer ako je vaše dete srećno na putu, vi ćete biti trostruko srećniji.

Često smo slušali zašto tako malo dete toliko putuje i čemu sve to, ali nismo se obazirali na to. Verujem da će ona sa svojom decom tako ići i imati da im priča doživljaje sa puta.

photo by: Mina Milenković
  1. Ono što se lako da uočiti je ta ljubav prema lepotama naše zemlje i privrženost rodnom kraju. Da li si planirala nekad da budeš angažovana oko predstavljanja svega toga svetu?

Trudim se na sve načine da promovišem svoju lepu zemlju. Fotografijama, tekstovima sa puta. Pre par godina smo se organizovali u naselju i sa decom kupili đubre na igralištu. I to je jako bitno, jer smo podosta zapostavili našu zemlju u ekološkom smislu. Bitno je da se priča o stvarima i problemima, a ne samo kukati i zataškavati stvari, već videti šta i kako može da se uradi. I nesto malo, znači.

A ljubav prema mom kraju je nastala od malih nogu, kao i sve bitnije stvari u životu sto pokupimo kao deca. Nikada neću zaboraviti sva ta skijanja sa tatom i njegovim đacima. Zlatibor i divna Tara, kampovanja i strast prema šumi i planini rodila se jos tada i traje još. Pri tome da spomenem da sam celo detinjstvo provela u selu kao nezaboravni i jedan od najlepših stvari u mom životu.

Bakini uštipci, mešanje ajvara i džema, pečenje rakije sa dedom, sankanja, skijanja. Brda i reke i dobri domaćini, to je moja Zapadna Srbija. Idite,uverite se!

  1. Kako se Gladna mačka uklapa u sve to? (Sem što i tu isplivava tvoja ljubav prema mačkama).

Naša porodična pivara nastala je zahvaljujući mom vrednom mužu koji je pored posla svetskog novinara uspeo i da pokrene pivaru. Na žalost, pivara više ne radi zbog nekih drugih životnih planova, ali svakako je bila jedno divno i veliko iskustvo u našim životima. Bilo je sve novo, i dosta smo učili. Dete je tada imalo 6 meseci i sećam se da sam je držala i tešila zbog rasta novih zubića, a drugom rukom radila na receptima.

Ono sto nam je drago da danas mnogi mladi pokreću svoje pivare, što je takođe jedan vid turizma u ovoj zemlji.

photo by: Mina Milenković
  1. Kako sebe vidiš za 10 godina?

Nadam se slično ovako. Sa mačkama i drugim životinjama, nasmejanom i kreativnom. Da kotrljamo planetom Zemljom, da smo živi i zdravi, a sve ostalo neka bude kako zasluzujem(o).

Fotografije u tekstu su vlasništvo Mine Milenković, i kao takve podležu autorskim pravima, te je zabranjeno njihovo preuzimanje.

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.