Sa pojmom “istraživačkih korpica” sam se susrela u više navrata pre par meseci. Moram da priznam da mi je izgledalo previše, pa da kažem, jednostavno.
Naletela sam onda na post na sajtu Kasijobeba. Tu je divno, u par rečenica objašnjeno sve.
Uglavnom, svodi se na sledeće:
- uzmite neku posudu. Ne mora da bude korpica, iako se zovu “istraživačke korpice”. Mi smo praktični – kupila sam u prodavnici plastike jednu korpu u koju odlažemo trenutno zanimljive igrače. Pa nju posudimo i za ovakve igrarije.
- prikupite po kući nekoliko predmeta. Oni treba da budu povezani nekom zajedničkom osobinom – istom bojom, da su od istog materijala, da simbolizuju neku temu itd.
- korpicu sa predmetima predate bebi da istražuje. Pazite da nisu previše sitni predmeti, jer će beba verovatno u jednom trenutku poželeti da ih stavi u usta.
Prva tema naše korpice bila je narandžasta boja. Tu je bilo svačega: plastični autić, mekana gumena ribica, slikovnica, metalna kutija, loptica, posudica,…
I bila je pun pogodak! Oduševljeno je danima vadila iz kopice, vraćala, pipala, grizla, lupala. Istraživala.
Ovo je bio sjajan uvod. O ostalim našim korpicama u jednom od nastavaka.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
One comment