Pre nekog vremena, uskočila sam kao pomoć u smišljanju ideje i realizaciji iste za kostim tetkine starije šmizle.
Za temu vrtićkog maskenbala bilo je potrebno osmisliti nešto na temu voća i povrća. Želela sam tri stvari: da bude jedinstveno, da se lako pravi i da jedan dvoipogodišnjak ne negoduje previše (kako to samo oni znaju).
Šta je bilo potrebno?
- Jedna velika rolna debljeg filca u crvenoj boji (kupljeno u kineskoj prodavnici)
- karton
- vata
- traka u crvenoj boji
- zeleni i braon filc, A4 format
- makaze, lepak, majica za odmer
Prvo, veliku rolnu presaviti na pola i u delu gde se presavija, postaviti majicu da iscrtamo gde će biti otvor za glavu. Obavezno sa jedne strane postaviti izrez, da se ne bi cepalo prilikom oblačenja.
Donji deo iseći polukružno.
Od ostataka materijala iseći 2 kruga, a onda od kartona jedan manji (veličine glave deteta). Između ta tog jednog većeg i manjeg kruga postaviti vatu, a onda stariji krug presaviti po ivicama i zalepiti.
Postaviti traku (vezivaće se detetu ispod brade, pa prvo izmeriti dužinu) i preko nje, zalepiti onaj drugi veći crveni krug.
Od zelenog filca seći list, a od braon urolovati peteljku, pa oba zalepiti na “šeširić”.
Sve isto je objašnjeno kroz fotografije:
I to je to. Veliki deo rolne imitira samu jabuku, a “šeširić” peteljku.
Na fotografiji je tipičan trogodišnjak koji negoduje za sve i, naravno, nije raspoložen još i da se fotka. Ali veruje da i ovo može da dočara našu Jabuku.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Odlicna ideja , primenicemo je .
Pozdrav iz boravka Moj Svet NS