rutina

Večernja rutina je pola posla

Nedelja je veče i uveliko se spremamo za narednu sedmicu.

Znam, sad ide ono pitanje kako izgleda njih petoro uveče spremati. Praćeno onim kako on/ona/oni za svoje jedno/dvoje padnu s nogu kad dođe veče.

Mnoštvo puta sam i pisala i pričala da sve to jeste stvar organizacije. I da nije stvar organizacije jer – jednostavno se prebaciš na neki drugačiji životni režim, drugačije ti protiče dan i drugačije se prilagođavaš svemu.

Ipak, što se tiče večernje rutine, to je nešto što nam je, manje više, isto kao kad smo bili porodica sa jednim detetom.

Da, pomalo smo nefleksibilni za neke stvari, a ovo je jedna od njih.

Doduše, malo smo bili i naterani time što nam je najstarija ćerka izrazito ritmična osoba. Drugim rečima, bilo je „zanimljivo“ ukoliko njene potrebe u vidu spavanja, a posebno hrane ne bi bile ispoštovane.

I tako, naučila nas je da uveče postoji ritam.

A mi, evo, godinama, učimo ove mlađe to isto, dalje.

rutina
privatna arhiva

Zašto mislim da je ta večernja rutina bitna?

Vremenom sam uočila da svaka promena tada, svaki poremećaj, na decu lako utiče, bilo da će se buditi noću, bilo da će se brzo razboleti.

A, iskreno, bilo mi je preko glave slinavih noseva i izostanaka iz vrtića.

Pa smo tako uveli da se spava najkasnije do pola devet, a i to je pušteno od skoro jer oni stariji rastu (a mlađi se šlepaju sa njima).

I, naravno, skoro svako veče gunđaju. Ali znaju da nećemo od toga odstupati, pa posle 3555 čaše vode usled teške dehidratacije koja prati odlazak u krevet i razmene međusobnih poljubaca i zagrljaja svakog sa svakim (ovo sami izračunajte koliko je toga, uzevši u obzir koliko nas je), na kraju odu u krevet.

Večera je obavezna, koliko god kasno da su nešto već jeli. Jer mislim da bi nas ona najstarija izludela primedbama kako im uskraćujemo jelo i teramo na spavanje. Pa, eto, idemo linijom manjeg otpora, priznajem, samo zarad malo mira. Iako će hranu najčešće samo probrljaviti.

I tu su muke uskladiti ih sve. Ovaj hoće ovo, onaj ono, ova voli to, ova ne voli. Pa vodi računa da nije preslano, da nije teško za stomake. Na kraju se svodi na tri, četiri namaza koja vrtimo u krug.

A onda kupanje.

rutina
privatna arhiva

Ne vole ga. Ne vole da peru kosu, nestrpljivo uzdišu i gunđaju dok je sušimo. Ne vole što čekaju svoj red za kadu, dok se neko već kupa.

A izgleda bukvalno tako – pripremaju se za kadu, muž kupa jedno po jedno, dok ja pripremim stvari za posle. I kako završavaju, tako dolaze da se obuku i da sušimo kosu.

Ako nisam završila sa prethodnim dok ovo naredno dođe, onda ide i jedan red gunđanja što sad ono mora da čeka da završi ovo prethodno.

Ali nedeljne večeri vole. Jako. Tada večernji ritual preraste u veliku zabavu.

Napunimo kadu, dodamo gomilu kupke (da pena bude bogata) i tu su igračke i one knjige za vodu. I zabavi nema kraja. I niko se ne buni što se kupa.

Doduše, malo je bilo čupavo naći kupku koja svima njima odgovara, jer je jedno beba, jedno sa osetljivom kožom, jedan koji kuka da mu sve peče oči, jedna koja bira kako će da miriše… Isprobavali smo razne, a naše police trenutno ispunjava Becollino kozmetika.

Pravi dobru penu, a i miriše pravo bebeće. Dva plusa od nas.

Dobro, muž i ja nismo toliko baš oduševljeni brisanjem posle podova i zidova. Al’ sve to u opisu službe.

Pranje zuba stavi tačku na večernju rutinu. Ok, ponekad i ponovno pranje jer znaju da smuljaju i objave da su završili. Inspekcija pokaže da nisu.

I na kraju, još koja čaša vode. Jer su neizdržljivo žedni. Iz koje popiju koju kap. Kao i svako veče.

Al’ to je, je l’te, u opisu njihove službe.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Podeli!

5 comments

  1. Sećam se da je naša srednja umela da sama uzme flašicu i stane na stepenice, jer joj je vreme za spavanje. Starija tu rutinu nikada nije savladala, iako smo pokušavali… a kad je došla treća, išlo je nekako kao na traci. Istina, što ih je više, nekako je lakše uvesti red. Nije logično, ali jeste tako. A kad prođu godine i odperjaju iz gnezda… tek sam neki da, sa ogromnim čuđenjem, shvatila koliko je puno posla zapravo bilo. Tada mi se nije činilo tako.

    1. Čim je jedno od njih odsutno imamo osećaj da je narušena ravnoteža i da nešto fali. Ide nekad prelako. 😀
      Al’ da, nekako je lakše dovesti u red kad ih je više. Ili smo se samo izveštili. 🙂

    1. Ovo je najsažetije što je moglo, da ne udavim čitaoce. 😀 A ko zna, možda jednom i snimim delom, ako niste stekli dobar uvid . 🙂

  2. Mene zanima kako ste se organizovali sto se tice spavanja. Jel svako ima svoj krevetic? Jel su svi u istoj sobi, a beba sa vama? Jel bude nocu jedan drugog? Jel se inace bude nocu? Koga prvo umirite? Ja imam dva sina, 27meseci i 11meseci. I izludim nocu ne znam koga cu pre da uzmem, ako uzmem starijeg mali se zacenjuje ako uzmem mladjeg stariji galami kako ovaj mali ne bi zaspao, haos.

Leave a Reply

Your e-mail address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.