Pre nekoliko nedelja, još jednom nas je život podsetio na ono filozofsko pitanje svakog roditelja u trenucima očaja – zašto deca moraju da se razbole.
Filozofsko, nego kako, pošto pravog odgovora nema. Ne mislim na to da mi neko objašnjava kako se neka prehlada prenosi, kako se širi, šta pomaže u tome, itd. Čak i da niste medicinar, posle tolikih prehlada, naučite toliko da komotno možete da volontirate negde na pedijatriji.
Pitanje se odnosi na deo – „sve bogovetno sam uradila da se ne razbole, a oni se opet razboleli“ koji je potpuno retorički i, verujem, vekovima bez utešnog odgovora roditeljima.
Kako se približava septembar, tako me sve više boli glava. Jer kad imate decu mlađu od pet godina, to znači razboljevanje. A kad ih imate više komada, neka vam sva sila sveta bude u pomoći.
Danas, bar kad živite u većem mestu, mnogo toga je dostupno 24 sata. Ipak, ja sam od onih koji vole da sve u napred imaju pripremljeno. Ne „za svaki slučaj“, već za prvi tren.
Tako, kad pričamo o tome kako olakšati kad se redom razboljemo porodično, to je na prvom mestu.
#1 Pripremite zalihe
Neki nasumični spisak bi bio sledeći:
- lekovi za snižavanje temperature / protiv bolova (što za odrasle, što za decu svih uzrasta koje imate)
- morska voda u spreju za nos
- sirup na biljnoj bazi za iskašljavanje i jedan za smirivanje kašlja
- antihistaminik
- preparat za zaustavljanje proliva
- alkohol, rivanol, borna kiselina
- gaze, špricevi, flasteri
- krema sa cinkom (za ojede)
- probiotik
- supe u kesi
- slani štapići
- sok od jabuke
- više vrsta čajeva
Priznajem, najteže je održavati zalihe grickalica i soka, jer, nekako, neko to uvek nanjuši i kad nisu bolesni.
#2 Usporite tempo
Ne znam za vas, al’ moj prvi poriv kad se neko od klinaca razboli je na nivou planova jednog generala pred početak bitke. Bukvalno sebe uhvatim da jurim sve, stalno se preračunavam šta dalje, kome šta treba, sa idejom da ih sve zbrinem istovremeno.
Naravno, i kod njih se poriv da dodatno žele da budu sa mamom i tatom uveća tada.
A najgore što možete sebi da uradite je baš nepotrebno iscrpljivanje jer sledeći na redu ste onda vi.
A ništa gore no ako se i mama razboli.
Stoga, nije loše malo više povesti računa i o sebi tih dana. Malo više leškarenja kad i oni (konačno) pridremaju, dodatni čaj i za nas kad pravite i njima. Topla supa i komad voća. Dezinfekcija ruku što češće, menjanje odeće.
Pa i pored toga, nekad je neminovno da pokleknemo. Ja često prihvatam i sva rešenja koja će me brzo vratiti u kolosek (jer, budimo iskreni, sa petoro dece, potrebno je da su oba roditelja angažovana, inače smo u problemu). Poslednje je Viscoflu, preparat koji sadrži N-acetil-L-cisten sa vitaminom C i vitaminom B2, te kao snažan oksidant, pomaže imunom sistemu. Drugim rečima, kad ste prehlađeni, kašljete tako da uplašite decu i imate osećaj da vas je neko tukao – vraća iz mrtvih.
#3 Smanjite očekivanja
Ima ta zamka u koju kad tad svaka mama upadne – osećaš da možeš sve, pa radiš sve. Pa tako, i dok je opsadno stanje, dodatno vas nervira neurednost, prljavo suđe, gomila veša, ona paučina koju baš sad nekako vidite.
To je ona zamka koja učini da sebe dodatno trošite. Nemojte. Smanjite sve na blaži režim. Generalku odložite za posle oporavka, za nabavku potražite pomoć nekog sa strane ili iskoristite prednosti online kupovine.
I naravno, kuvanje. Tri zlatna dobitka su: poručivanje dostave, zamoliti nekog da vam nešto pripremi i kuvanje za više dana. Ili, ako ste od baš organizovanih, možda vas u zamrzivaču već čeka nešto što možete sad da iskoristite.
#4 Podsetite sebe da će i to jednom proći
U suštini, šta god da uradimo, deca će se razboljevati. Mi ćemo se razboljevati. Često budem demoralisana kad se to desi, čak i ljuta što opet to prolazimo. Upadnem u bazen samosažaljenja što opet to prolazimo. Pitanja šta to radimo pogrešno da opet vrtimo prehlade.
A onda, nekako ipak podsetim sebe da nije do mene, nije do nas. To je život.
Naše je da ih naučimo da redovno i pravilno peru ruke i da kijaju u rukav.
Da pokušamo da budemo pripremljeni unapred koliko je to moguće.
Da brinemo i o sebi dovoljno.
A za sve drugo, da mantramo da će proći.
Tekst nastao u saradnji sa Save Health Srbija
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
