Skoro sam naletela na jednu raspravu u jednoj facebook grupi o tome da li treba čitati bajke deci.
Moram da priznam da je to nešto o čemu nikad nisam razmišljala, ili bolje rečeno, nikad nisam dovodila u pitanje.
A sad odjednom otkrivam da ima roditelja koji su protiv bajki.
Kao glavni argument navode da su bajke previše strašne (te im menjaju po svom nahođenju završetke) ili da jednostavno ne uče decu ničim korisnim, te da su samim tim bespotrebne.
Ja sam starog kova. I knjige su važan deo moj života.
Toliko da još imam knjigu koja mi je u 3. ili 4. razredu osnovne škole bila lektira, a koja sadrži sve one “strašne” bajke – bajke u njihovim izvornim oblicima, a ne “diznirizirane”.
Te bajke sadrže mnogo realističnije prikaze, negativci su mnogo strožije i krivoločnije kažnjeni i sve scene su mnogo “jače”.
Šta bi tek na te završetke rekli?
Razumljivo je da se bajke povezuju sa decom i nekom nevinošću na koje asociraju. Ali mislim da ih baš bajke pripremaju za realni svet.
Uz onaj deo “nekada davno” deci se stavlja do znanja da neke stvari ipak nisu uvek stvarne, ali uz likove koji su pretežno strikno beli ili striktno crni, uče ih onim “statistički mogućim” životnim scenarijima.
“Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. A ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još više bajki.”
– Albert Ajnštajn
Prednosti čitanja bajki
- Redovnim čitanjem pomažete svom detetu da poboljša svoj rečnik, suočavajući ga sa novim rečima, kao i njihovim objašnjenjima. Samim tim pospešujete mu verbalnu komunikaciju i razumevanje.
- Bajke im pomažu da nauče da pričaju priču – da znaju da postave radnju od početka do kraja, uz uvod, zapet i razrešenje.
- Kažu da redovno čitanje takođe pomaže posle u njihovom savladavanju čitanja. A da ne pričam da im usađujete ljubav uopšte ka čitanju (čemu se nadam).
- Zamišljajući sve te pustolovine junaka bajki, detetu podstičete maštu i kreativnost, a priznaćete, to nije zanemarljivo.
- One su način da dete izrazi svoje emocije i teskobe, nešto što možda ne bi umelo drugačije. Identifikujući se sa likovima u bajkama, lakše se nose sa nekim manje lepim emocijama.
- Bajke takođe uče decu moralnosti i da svaka odluka nosi posledice. Uče ih da pogrešni i neoprezni potezi mogu dovesti do negativnih posledica.
- A moj favorit je sledeće: čitanje bajki je, jednostavno, zabavno! Da ne pričam o tome kako je divno provoditi jedan na jedan sa decom, to neko samo vaše vreme.
Šta vi čitate ovih dana?
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
E sad ne moram da pisem tekst i misljenje na ovu temu ???? ti si sve napisala.
Mislim isto, da ih bajke pripremaju za zivot. Mi i nasa djeca ne razmisljamo na isti nacin, oni imaju bujnu mastu i drugaciju percepciju, i svako nase strasenje na strasne krajeve ili pocetke moze biti nepotrebno. Zapravo znacajnije mi je kada poslije nekad razgovaramo o postupcima likova iz bajki i zasto se nesto tako desilo. U svakom sam za citanje, a naravno svaki roditelj ima pravo da odluci sta ce da cita svojoj djeci. Mi citamo sve ????
E, to sam zaboravila da napišem. Svaka dilema koja bi se javila tokom čitanja dovede do razgovora posle. A tim razgovorima možemo puno da pomognemo u dečjem sazrevanju.
citamo sve i pricamo i dramatizujemo i ne samo to, slusamo klasicnu muziku kpju mozemo pricom da docaramo deci.Deca imaju 2 i 4 godine, ali savrseno lepo zamisljaju bucmaste bumbare koji skakucu u letu od cveta do cveta, jure se i zujkaju u bumbarovom letu, mladjoj je omiljen tum-tum, sto je Igra sabljama, a starijoj do skoro Herezada-Seherezada, znaju da je mamina omiljena potocic tj.Vltava i znaju da prepricaju kako od malenog izvora i potocica nastaje ogromna silovita reka.Starijem detetu smo previse rano krenuli sa bajkama, pa je razvila neke strahove i sa mladjom smo malo lakse krenuli, ali zato sada svi volimo slikovnice kreativnog centra o malom cudovistu, o grozonu, maloj sovi..volinmo i cika Jovu Zmaja, decije recnike slikovnice na engleskom, i pevamo ,puno pevamo decije pesmice iz maminog i tatinog detinjstva.Sta smo propustili, pitamo vas, jer radi smo za jos ideja, i trece nam je na putu, to je dosta dece koja ima puno energije za utrositi i takodje zahtevne dece koja trazi puno roditeljske energije i paznje.Tacnije molimo za nove ideje i zahvalni smo na svakoj, a nasa lepa iskustva i omiljene teme i dileme rado delimo sa svima kojima bi takodje mogle nesto znaciti :)draga mamo iz magarece klupe hvala ti na tekstovima <3
Pre svega, hvala na ovom komentaru! Hvala i na pohvali, sjajno je čuti da si koristan.
Ne znam šta bih rekla na pitanje šta ste propustili. 😀 Jer očigledno sjajno manervišete sve.
Ne mogu da pišem i objavljujem onom brzinom kojom se kod nas nešto dešava, ali jesam sama sa sobom usvojila da ću povremeno, a bar 1x mesečno, pisati o knjigama koje volimo i čitamo.
Pa ako nešto tu nađete za inspiraciju, biće mi drago. 🙂
Читамо, него шта!
Док је старија била мала она је Пепељугу препричавала у првом лицу (Ја сам Пепељуга, имам злу маћеху…) Сада њих две заједно коментаришу бајке, анализирају поступке јунака и доносе (потпуно исправне) закључке!
Идемо и у позориште, што је још један начин да развију машту и богате речник. Треба ли рећи да и после тога препричавају представу, коментаришу глумце, костиме, радњу…
P.S. Одличан текст!
Hvala, Suzo! 🙂
Mislim da je sve to “izlaganje” jako bitno. Možda neće na prvu loptu sve razumeti, ali uz diskusije polako razvijamo logično zaključivanje i kritičko mišljenje.
Čak i ako ni to ne ide odmah, radimo na održavanju pažnje i koncentracije.
Svako veče čitamo. Ali mogu da razumem taj povod za raspravu u FB grupi 🙂 Nikad nisam mogla deci da čitam verziju Palčića koju imam, u kojoj džin zakolje svoje kćeri. Meni to strašno…
Pazi, izbor priča i bajki diktira uzrast deteta. Al često čujem da potpuno menjaju kraj, tj. kako je negativac kažnjen, čak i kad je u pitanju “diznirizirana” bajka i već ublažena u potpunosti.
Stvarno se ne slažem sa time. Naravno da želimo da zaštitimo decu od ovog strašnog spoljašnjeg sveta, ali mislim da bajke mogu da pomognu baš da te neke neobjašnjive stvari lakše približimo.