Zašto su društvene igre bitne deci

Kad razmišljam o detinjstvu, uvek vučem paralelu kako je ono izgledalo, a kako izgleda ovo naše dece danas.

Sećam se kako smo imali taj jedan crtani, pred dnevnik uveče, a oni imaju desetak tv kanala specijalizovanih samo za crtaće.

Sećam se i kako sam tamo negde pred kraj gimnazije dobila prvi mobilni, a u okruženju mog školarca drugari uveliko imaju iste.

Sećam se da smo bili napolju (prednost odrastanja na selu), a sad ih izvodimo u šetnje kao što neki vode kučiće, “jer danas još nisu bili napolju”.

Sećam se i Monopola, Čoveče ne ljuti se, karata,… Svega onoga što je činilo da budemo više povezani, da se družimo.

Baš to i opisuje šta su to društvene igre. Sve one gde najmanje dva igrača sudeluje, takmiče se, al’ pre svega – druže.

Njihov možda glavni cilj je razbijanje dosade, ali one nose i jedan dublji segment, dublji značaj.

Koje su to prednosti društvenih igara za decu?

1. uče ih fer-pleju; kao i u svaka igra, jedan od ciljeva je da se dete nauči fer-pleju poštovanjem pravila i protivnika; nešto što bi trebalo da se reflektuje i na druge segmente u životu;
2. uče ih kako da se nose sa porazom; iako svi po inerciji popuštamo (maloj) deci da pobeđuju, stručnjaci savetuju da negd od pete godine postepeno prestanete da tako povlađujete deci i štitite ih od mogućih poraza. Na ovaj način dete polako uči da nije moguće stalno “pobeđivati” u životu i da se nosi sa porazima i na drugim poljima;
3. uče ih timskom radu; ako ima dovoljno igrača da mogu da se oforme timovi, dte može da uoči prednost timskog rada, ali i kako se uspostavlja saradnja;
4. uče ih samostalnosti; mada su ove igre za manje koncipirane manje-više tako da dete treba samo da isprati ostale saigrače, ipak mu je ostavljeno da samostalno donosi poteze i odlučuje, bez pravdanja zašto je baš to odlučio, a istovremeno i bez sugerisanja kako i šta treba da uradi;
5. razvijaju empatiju kod dece; društvene igre od deteta prosto zahtevaju da pokuša da pretpostavi protivnika, te tako sagradi sopstvenu taktiku. To pretpostavljanje tuđih misli i osećanja je osnova za izgradnju empatije prema drugima;
6. pomažu razvoju socijalnih veština; obzirom na to da društvene igre podrazumevaju interakciju sa drugima, one pomažu razvoj komunikacije, a studije potvrđuju to time što se deca koja igraju društvene igre ona koja se lakše prilagođavaju vršnjacima i ostvaruju bolje rezultate u školi;
7. pomažu razvoj kongitivnog mišljenja; kad se dete tokom igre suoči sa nekim problemom, pokušaće da ga reši. Vremenom će naučiti da prevladava takve prepreke i u životu, razmišljajući o problemu i smišljajući taktiku za rešavanje. Takođe, mnoge igre će ih podstaći da nauče da broje, kao i da čitaju, a igre memorije pomažu vežbanje pamćenja.

Kad pričamo o osobinama društvenih igara koje “prolaze” kod dece, to bi se svelo na sledeće:

• jednostavna pravila
• zanimljiva pravila
• za mlađe –  da se brzo odvijaju, za stariju decu – da budu izazov za rešavanje
• zanimljivog izgleda

Društvene igre klasično sadrže tablu, kocku, karte, figurice, papir i sl.

A neke igre možete i sami osmisliti, kao što smo i mi jednom prilikom.

Ovakve igre imaju još veću draž kad ste sami definisali pravila i rekvizite (naša ideja je bila spojiti slatko i zabavno, pa smo koristili – slatkiše).

Konkretno za ovu igricu, bilo mi je bitno sledeće:

• da bude zanimljiva kao onome od 2 godine, tako onoj od 8;
• da pravila budu jednostavna, ali opet zanimljiva, da podstiču na takmičenje;
• da traje neko vreme, niti da se završi prerano, niti da traje predugo jer će dosaditi;
• da je dovoljno dinamična (što je lako podstići zbog bacanja kocke)
• da ima korist u smislu nekog učenja (ovde je akcenat na levo-desno, i na brojanje)

A kako to sve izgleda u stvarnosti, možete videti na snimku:

Igraju li vaša deca društvene igre? A vi?

Ako vam se dopada naša igra, podelite dalje sa prijateljima. Hvala!

 

Tekst nastao u saradnji sa Candy Universe