Zašto je bitno da i iznutra zaštitimo atopičara

Sećam se kao da je bilo danas. Slavili smo rođendane pre par godina, prolećni dan. Trostruka proslava, tri torte, i to one bebeće, sa bananama i keksom, koje vole deca. Divan jedan dan.

Sutradan ne toliko divan dan. Beše to jedna u nizu injekcija urbazona koje je naš stariji sin primio. On je atopičar, pisala sam već o tome. Onako, školski, od trećeg meseca života, uz smirivanje oko drugog rođendana, a onda ponovno pogoršanje oko trećeg. On je i među onih 50% atopičara kojima je dokazana alergija – u tom periodu nekoliko nutritivnih i inhalatorne na polen (skoro svega).

Beše to vreme cvetanja breze – na čiji polen je alergičan, te je stoga i njegova koža pokazivala sve znake trpljenja, iako smo se trudili da revnosno sprovodimo terapije i negu.

Beše to i momenat da je tek sutradan po rođusu jeo tortu. Tortu koja je imala banane, na koje nije alergičan, ali na koje je reagovao.

Tada sam prvi put se upoznala sa pojmom ukrštenih alergijskih reakcija. Naime, zbog slične građe proteina između, u ovom slučaju polena breze i banane, njegovo telo je mislilo da je dvostruko napadnuto i odreagovalo je previše burno spram toga.

Naravno, ostatak je bio šetnja dermatolog – imunolog – alergolog i tu negde, usput, dobili smo savet da uvedemo probiotik našem atopičaru.

Nije to bilo prvi put da čujem da se probiotici savetuju kao preventiva. Naša doktorka pedijatar je davno sugerisala da umesto klasičnih preparata za podizanje imuniteta, iste kombinujemo naizmenično sa probioticima.

Izučavajući sve oko atopijskog dermatitisa – a nema roditelja te dece da to ne radi u želji da im olakša svakodnevnicu – lako je uočiti da se insistira da nije samo koža kao barijera alergenima ugrožena, već i creva.

Mikrobiom. Zvuči komplikovano, ali nije. Sigurna sam da je svako od nas čuo već negde da su neke bakterije dobre i da živimo sa njima svakodnevno. Naseljavaju kožu, ali i creva. Zato pijemo jogurt ili dodatno probiotike kad pijemo antibiotike.

Nisu ti probiotici tek tako. Mislim da to najbolje očitava činjenica da je i jedna Nobelova nagrada dodeljena baš za otkriće njihovog značaja. Jedino mislim da mi nismo možda tog značaja posebno svesni.

Mogla bih sad da uvedem par redova o fiziologiji i kako ti probiotici rade posao, al’ ima kompetetnijih osoba za to od mene. Sumiraću samo ukratko – oni čine da se umanjih broj IgE antitela, onih koji dovode do alergijske reakcije. U crevima budu različiti alergeni koji provociraju takvu reakciju, a određeni sojevi bakterija obnavljaju tu crevnu barijeru i sprečavaju ulazak alergena i toksina.

Stoga, zaštita za atopičare dolazi kako spolja (uz redovnu negu, izbegavanje/odstranjivanje alergena i iritanasa), tako i iznutra, pazeći da kontinuitet mikrobioma nije narušen.

Nekad sam i mislila da je nebitno koji probiotik koristimo, jer, probiotik je probiotik. Delimično tačno ako gledamo deo da neće naškoditi njegovo korišćenje i da na imunitet ima određena korist.

A onda sam dobila savet da uzmemo “onaj probiotik baš za atopičare”. Onaj koji ima deluje antialergijski i protivupalno, ko što je Imunolak.

Naš stariji atopičar je u međuvremenu prerastao alergije na nutritivne alergene, a i reakcije na polen su svake sezone sve svedenije. Odrasta. Ipak, ne isključujemo opreznost i preventivu, te probiotike i dalje pije.

Čak sam, pošto sam čula na jednom predavanju da je temenjača koja se javlja posle drugog rođendana znak atopijske konsitucije – a kod starije dve ćerke se pojavljivala periodično, uvela sa vremena na vreme i ostalim klincima da ih piju.A i, nemojmo se zavaravati da ćemo skoro iz tih voda – eto još jednog atopičara za njima.

/tekst pisan u saradnji sa Save Health Serbia/