Prošlog meseca moj blog je obeležio treći rođendan.
Pomalo sam i uplašena i iznenađena tom brojkom.
Kad sam pre te tri godine započela ovo pisanije, nisam imala najjasniji uvid gde ono vodi.
Osnovni motiv je bio zadovoljstvo da pišem, a osnovni cilj,…. hm, ne znam.
Sećam se kako sam stidljivo, mesecima pošto je nastao blog, počela ponegde da objavljujem po koji tekst sa njega.
Jer to je nekako u našoj prirodi – prva pomisao je bila da nisam dovoljno dobra da bih se tamo negde gurala.
Prosto me je bila sramota kad bi me muž, verni čitatelj i kritičar od prvog dana, nazvao sa posla da kaže da je pročitao poslednji tekst i onda rekao kako mu se čini.
Verni prijatelji su pomalo čitali, još manje komentarisali, ali ja sam bila srećna.
Samo da ne ljulja previše.
A onda se desio tekst o trećem detetu. Au, u tom momentu uragan bi bio lakši.
Komentari se ređaju, ali tekst i preuzimaju mnogi portali i sajtovi bez pitanja.
Neki ne potpisuju i ja, onako stidljivo i uplašeno, pišem mejlove da to isprave.
Misleći u tom momentu kako mi čine maltene čast što su baš moj tekst preuzeli.
Ne shvatajući da treba da su oni meni zahvalni jer im moj tekst donosi publiku (koju realno baš briga ko je napisao to nešto), a to donosi reklame i sponzore, bez uloženog dinara i truda.
Al’ teško da možeš da u momentu razmišljaš kako baš ti možeš da budeš neki faktor i da držiš konce u rukama.
Čak i posle tog teksta, blog je bio samo mesto koje je tako, bistvovalo samo od sebe. Pisala sam kako i kad sam htela, broj čitala se povećavao, ali nisam ni dalje imala ideju da se nešto menja.
Slušala sam kako neki drugi blogeri i blogerke dobijaju poslovne saradnje, oni neki treći su neke četvrte preporučivali, i bilo mi je krivo jer sam smatrala da nisam ništa lošija od tih nekih.
Lako je druge okriviti, zar ne?
Bilo je potrebno više od 2 godine da učinim prvi korak. Počela sam da pišem mejlove svima sa kojima sam mogla da zamislim saradnju.
Neminovnost je bila da je prošli dani i da nije bilo odgovora.
Prva pomisao, naravno, “ko sam ja da neko poželi da sarađuje baš sa mnom”.
Ali par dana posle došla su 3 odgovora i sva tri – pozitivna.
I opet, trebalo mi je neko vreme da prihvatim da mogu ja to.
I ponekad me je onih 23 mejla na koja nije odgovoreno znalo baciti u bedak.
Čudan je ljudski mozak, zar ne?
Umesto da se skoncetrišem na ona 3 pozitivna i kradem pozitivno iz tih primera, glavu sam razbijala zašto baš oni tamo nisu mogli da kažu ni “ne interesuje nas”.
Realno, moglo se desiti i da nisu dobili moj mejl. Ili da već imaju slične saradnje i stoga nemaju potrebu da se šire u tom pravcu.
Ali moj mozak je već odlučio da nije dovoljno dobro.
U sledećih godinu dana počeli su meni da se javljaju. Nisam se više “prostituisala” kako mi je jednom rečeno, već su prilike počele same da se stvaraju.
Promenila sam kako mi izgleda media kit, uvodno pismo mejla, počela da odvajam mnogo više vremena na društvenim mrežama i počela da sprovodim plan.
Jer konačno sam se osmelila da osmislila svoj biznis plan i shvatila da ređanjem razloga zašto nešto ne može da uspe, dodam onaj deo da – ako uspe, uspeće zahvaljujući meni.
Došle su prve kompezacije, pa zarade. Počela sam da odlazim na sastanke, edukacije, predavanja, gostovala na tv-u, bila u novinama, iako je to sve pomalo teško mojoj introvertnoj ličnosti.
Reprogramirala sam misli, pa bar delimično, i počela da delujem u tom pravcu.
Često ne znamo odakle da krenemo da promenimo ta negativna razmišljanja. Ponekad nam je potrebna mala pomoć sa strane.
Danas možemo naići na više teorija, škola, ideja kako da to delamo. Jedna od njih je NLP.
NLP predstavlja tehnike koje pomažu da poboljšate komunikaciju kako sa drugima, tako i sa sobom. Pomaže da se promene postojeće stanje koje nam ne zadovoljava, podstiče nas da se pokrenemo, postavimo ciljeve, iskoristimo vreme na adekvatan način i jednostavno, živimo rasterećenije.
Danas je posebno popularno njegovo korišćenje u različitim sferama menadžmenta, liderstva, ali i u obrazovanju, zdravstvu, marketingu.
(Više o NLP pročitajte ovde.)
U Novom Sadu, imali smo priliku da se upoznamo sa principima istog tokom humanitarnog seminara “Usudi se” koji je bio organizovan 25.10.2017.
Za sve učesnike seminara, NLP Energy House je pripremio poseban poklon u vidu 50% popusta na NLP Basic edukaciju koja se održava 11. i 12. novembra u Novom Sadu. Karta koji ste tada koristili će biti vaš vaučer za popust. Ukoliko želite, vaučer za edukaciju možete pokloniti i nekoj vama dragoj osobi.
Takođe, važi mogućnost “2 za 1”, tj. za polaznike koji nisu bili na seminaru a žele da prisustvuju edukaciji važi mogućnost da se 2 osobe prijave po ceni jedne.
(Za sve dodatne informacije u vezi načina plaćanja i rezervacije pozovite broj telefona +381 63 88 69 446 ili se javite na mejl info@nlpenergyhouse.com).
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Jeee, super si i sretan blogorođendan! Kod tebe sa na blogu baš vidi napredak, tačnije da si pronašla neki svoj kurs kojim ploviš!
Hvala i hvala! <3
Nastavljam da plovim, nadam se ispravnim kursom.
Srećan blogorođendan, vjerujem da će biti ih još mnogo, kao i svega onog lijepog, što nam blog donosi 🙂
Hvala lepo! 🙂 Nadam se da hoće.
SRecan blogorodjendan 🙂
Trenutno sam u periodu menjanja svojih starih nacina razmisljanja i bas me je obradovao ovaj post 🙂