Danas se završava jul, sutra startuje avgust, a time i Svetska nedelja dojenja. Sedma koju obeležavam. Sedma kako se bavim savetovanjem mama i budućih mama o dojenju.
Obeležavanje Svetske nedelje dojenja ustanovila je Svetska alijansa za promociju dojenja (WABA) i cilj joj je podsećanje na dobrobiti dojenja, ali i neophodnosti podržavanja istog. Svaka Svetska nedelja dojenja ima svoj moto, posebnu temu kojom se bavi. Moto ove godine je: Podržimo roditelje, omogućimo dojenje.
Zašto? Jer je više nego evidentno da dojenje, nešto što svi nekako smatramo prirodnim sledom posle trudnoće i prirodnim procesom, bude opstruisano od strane bliže okoline nenamerno pogrešnim savetima (mnoštvo bapskim priča i mitova koji su ukorenjeni), podrškama koje nisu stvarna podrška onome ko započinje laktaciju (“Ni ja nisam dojena/dojila, pa šta mi/joj fali?”), opstruisano od strane sistema nedovoljno edukovanih /zainteresovanih zdravstvenih radnika, zdr. radnika koji krše Kodeks o reklamiranju zamena za majčino mleko (prihvatanjem sponzorstava/poklona/odlazaka na edukacije po pokroviteljstvom bilo koje vrste od strane proizvođača/distributera mlečnih formula ili proizvođača proizvoda kao što su flašice i cucle), opstruisano od strane društva promovisanjem tekstova o ekstremima pojedinaca, stvarajući odbojnost prema dojenju, ismevajući inicijative o dojenju i pojedince koji se time bave.
Mogla bih ovako doveka. Na žalost. I verujem da bi tako lako uočili zašto nam ispod 13% beba isključivo sisa posle 6 meseci. Zašto dnevno dobijem preko 30 poruka sa pitanjima o dojenju. Zašto se manifestacije kao ova koriste da ti isti promovišu sebe kao pokrovitelje dojenja (Zaista mislite da je proizvođaču mlečne formule koji stvara prihod od toga, u cilju da dojite? Zaista?!) omalovažavajući celokupnu ideju.
U narednih 7 dana medije će preplaviti tekstovi i gostovanja o dojenju. Na društvenim mrežama će se prepucavati oni koji su ekstremni na obe linije. Privlači će se pažnja prenemaganjem kako se, eto, opet tu nešto propagira dojenje i kako to smara. Koristiće se tema da se pišu postovi da bi se dizao tzv. rič.
A onda će 8.avgusta sve pasti u zaborav.
Promena verovatno neće biti.
Moj i mojih koleginica inboxi će biti zatrpani porukama. Mame će zbog pogrešnih saveta i dalje imati bolove, mastitise, hiperlaktacije, bebe će napredovati na granicama ili će bezrazložno biti prevedene na mlečnu formulu. I dalje će se plašiti da nemaju dovoljno mleka ili će ih uveriti da im je mleko slabo.
I dojenje će i dalje biti degradirano, da je samo po sebi problem, ne uočavajući da se problemi stvaraju na druge načine i inicijative.
Da je potrebna neka pravovremena edukacija. Ispravne informacije. Ali ne od proizvođača mlečnih formula, naravno. Bez obzira kakve poklone dele.
Informacije je bar danas lako naći, samo je bitno gde i od koga.
Da je potrebna podrška. Da je potrebno da ste okruženi onima koji jesu uspešno dojili. Koji će vas podsetiti na vašu odluku da dojite, čak i kad bude teško.
Jer, kao što kažu da je potrebno selo da se odgaji dete, tako je potrebno selo da mama uspešno doji. .
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
