Zašto jedva čekam da odem u porodilište

Zašto jedva čekam da odem u porodilište?

Znam, znam. Sad ste pomislili: “Opet ova oko kraja trudnoće, trudničkih muka, prenete trudnoće.” Pa dobro, i vi da ste trudni 10 meseci (i večnost) mislili bi samo o tome.

Al’ nemojte se zavarati! Ne, ne priželjkujem odlazak u porodilište (samo) da bih se rešila ovih +15kg.

porodilište

Ne, razlozi su mnogo sebičniji. Priznajem.

Jedva čekam da odem – da bih se odmorila 2 dana.

Da, dobro ste pročitali.

Da se odmorim.

Znam ja da bolnica nije hotel (nisam blesava).

Sećam se i kako sam posle prvog porođaja jedva čekala da odemo kući.

I posle drugog, kad sam jedva čekala da se dočepam svog kreveta (i gomile tableti protiv bolova).

I posle trećeg kad smo nas 4 bile zgurane u sobu za tri (možda i dve), a sve zbog vanrednih okolnosti – poplava.

Al’ evo me na pragu četvrtog i da, priželjkujem da odem.

Zašto?

1. Dva dana bez cike, buke, kukanja, njarenja.

Bez svađanja ko je prvi stao da pere zube (pokušavam da gledam sa pozitivne strane, da se svađaju što žele da peru zube; al’ ne ide), ko je kome uzeo igračku, seo preblizu, zašto je obukao baš tu majicu, a ne onu drugu, zašto je danas petak a ne sreda, itd. To što će dve, tri ili četiri bebe da plaču, mož’ misliti!

2. Privatnost odlaska u wc.

Iako se deli kupatilo u porodilištu, taj neko će bar pokucati i neće ući za tobom. Koliko god da je goruća situacija. A i konačno 2 dana tuširanja u sopstvenoj intimi. Iako će vas buditi u 6h zarad toga. Mož’ misliti!

3. Doručak u krevetu.

Neko ti donosi 2 dana hranu. Nema spremanja, nema pranja. Jeste da je hrana šljk i da je večera najkasnije u 17h (pa se praktično živi na keksu, vodi i soku od jabuke), al’ mož’ misliti.

4. Jelo je samo za tebe.

Nema nikog ko će se muvati oko tvojih nogu da bi pojeo baš ono što ti jedeš. Pa čak i ako ne vole to nešto posebno. A pride, konačno keks samo za tebe, bez skrivanja. Jeste da ti taj isti keks izađe na nos, al’ mož’ misliti.

5. Celodnevno ležanje u krevetu.

Znam, u pitanju je oporavak, a ne gušt. Ali – celodnevno ležanje u krevetu, narode! Neće niko doći za tobom da pita gde si, šta radiš i da mu baš tada dodaš vodu. OK, budiće te u 5h, razmeštaćeš krevet kao u vojsci, spavaćeš 24 sata pod neonskim svetlima, ali mož’ misliti.

Priznajte, malo li je?

 

Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
error
Podeli!

6 comments

  1. Да ли да се смејем или плачем? Знам како је мени било сва три пута и… потпуно те разумем 🙂

  2. Kuku meni, ja sam ovo rekla još na početku druge trudnoće 😀 šta me tek čeka kasnije 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.